Реч лингвисте

Не падају мачке и пси, већ лије као из кабла! – о фразеологизмима и њиховим преводним еквивалентима

Написао/ла Језикофил

Зашто је велика срећа имати свињу? Како то да неко прича о ђаволу, а неко о вуку? Да ли не треба мешати бабе и жабе или пак јабуке и наранџе? Кад учимо неки страни језик, често наилазимо на фразеологизме (идиоме, фраземе).  Фразеологизми се јављају у различитим функционалним стиловима и неретко су део специфичне националне традиције и културе. Управо зато могу представљати изазов када их је потребно превести са једног језика на други, односно наћи њихов одговарајући еквивалент.

Као матерњи говорници српског обично и не размишљамо зашто се за нешто скупо каже да кошта као Светог Петра кајгана или откуд то да је неко пијан као мајка, али ученицима српског као страног може бити тешко да уопште разумеју значење ових израза уколико је преводни еквивалент на њиховом језику доста другачији. Стога је и приликом учења језика, али и приликом превођења неког текста на српски, или синхронизације неког (анимираног) филма, корисно упознати се са најчешћим фразеологизмима обају језика, као и контекстом у којем се они употребљавају.

Постоје случајеви у којима се, услед културно-историјских преплитања, или позајмљивања, идиоми двају или више језика потпуно формално и семантички подударају, попут српског на врху језика и енглеског at the tip of one’s tongue, затим делимично формално, али потпуно семантички: српско убити две муве једним ударцем насупрот енглеског kill two birds with one stone (‘убити две птице једним каменом’), а неретко се јављају и идиоми који се у два језика формално нимало не поклапају, иако јесу семантички еквиваленти, попут српског обрати бостан и немачког den Salat haben (‘имати салату’). У случајевима делимичног или потпуног формалног разилажења потребно је избећи дословно превођење из једног у други језик, те наћи адекватан значењски еквивалент, а приликом учења страног језика пожељно је и укратко објаснити порекло таквог израза. Како би иначе Немац знао да је имати свињу (нем. Schwein haben) једнако добро као да му је упала секира у мед или пак Италијан да замени вучја уста (итал. in bocca al lupo) за божје уши када пожели некоме срећу? Ученике притом треба охрабривати да сами проналазе пандане у свом матерњем језику (уколико их има), како би се идиоми на страном језику што потпуније разумели, а потом и користили.

пише: мср Ана Крстић

Институт за српски језик САНУ

Оставите коментар