Реч дана

Рамондија

Написао/ла Језикофил

Иако можда нисте пратили фестивал Песма за Евровизију, због многих полемика које су се водиле на друштвеним мрежама и у медијима, не може вас заобићи изабрана песма Рамонда коју изводи Теја Дора. Прво што је привукло пажњу јесте писање назива ове биљке. У Правопису српског језика (т. 73) наведено је да се малим словом пишу народна имена биљака и када се подударају са властитим именима: бела рада, лепа ката, ђурђиц, трава светог петра, грожђе светог ивана, дивљи мед светог јована, на крају додајемо и наталијина рамонда. Друга ствар о којој се говорило јесте изговор речи рамо̀нда.

У Великом речнику страних речи и израза Клајна и Шипке, наводи се назив рамо̀ндија, док у речницима Матице српске ова реч није забележена. То је планинска биљка с лепим плавим цветовима, која је добила име по француском ботаничару Рамону де Карбонијеру. Ова биљка расте у Пиринејима (Ramondia pyrenaica) и код нас у Сићевачкој клисури (Ramonda serbica), где ју је открио и описао Јосиф Панчић (Клајн, Шипка 2012: 1037).

Наталијина рамонда представља меморијални симбол који су конструисали политичари, а промовисан је 2012. године, када је први пут 11. новембар прослављен као државни празник – Дан примирја (Ковач 2019: 1105). Неколико дана пре прве прославе овог празника, издато је и саопштење да се започне обичај ношења цвета у недељи која претходи Дану примирја. По препоруци власти, овај амблем носе јавне и медијске личности на видном делу одеће.

Битно је истаћи симболику ове биљке ,,како због станишта, тако и због имена – цвет назван по краљици Наталији Обреновић, познат је и као цвет феникс – чак и када се потпуно осуши, ако се залије наталијина рамонда може оживети, што указује на васкрс српске државе из пепела после Првог светског рата” (Ковач 2019: 1107). Наталијина рамонда се налази на списку ретких, угрожених и ендемичних биљака Европе, а код нас је строго заштићена врста. Иницијатива да симбол празника постане овај цвет потекла је од Марка Ђурића, тадашњег саветника председника Републике Србије Томислава Николића, коме је као инспирација послужила руска георгијевска лента.

пише:

Мср Милица Рабреновић

Институт за српски језик САНУ

Литература:

Клај, Иван, Милан Шипка: Велики речник страних речи и израза, Нови Сад: Прометеј, 2012.

Ковач, Сенка: Рецепција Наталијине рамонде – симбол Дана примирја у Србији, Етноантрополошки проблеми год. 14, св. 4, Београд: Филозофски факултет, 2019.

Правопис српског језика, Нови Сад: Матица српска, 2022.

1 коментар

  • Чини ми се да је тај симбол први пут поменут у филму Зспанка за војника и колико ме памћење служи тамо је речено да је српски назив за ту биљку/цвет ЗАСПАНКА ( што је вероватно асоцијација на њену особину да се уз мало воде врати у живот као СИМУРГ). Дакле није никакав древни симбол српске победе, већ скорашњи конструкт, који ми је узгред буди речено СУМЊИВ с обзиром ко га је промовисао. Од мене за сад толико.

Оставите коментар