Контакт са мађарским језиком интензивиран је после велике сеобе Срба 1690. године, која је одвела српски народ на територију данашње Војводине, тадашње Аустроугарске монархије. Језички утицај мађарског на заједницу отргнуту од матице и без школа и цркава био је, практично, неминован. Једини културни центар био је на месту где је био пресељен људски потенцијал манастира Раче, а то је Сентaндреја. Језички додир са Мађарима, као великим феудалним господарима, најчешће је ишао у правцу позајмљивања речи које се тичу материјалне културе, друштвених односа и управних система. Тако смо из мађарског језика, или само путем њега, добили доста речи за којекакве алатке, предмете из покућства, за ствари и просторије као што су: астал, ашов, добош, карика, кецеља, бунда, ципела, прслук, фиока, соба, џак и сл.
И тако долазимо до оног астала из наслова који се супротставља столу.
Мађарски asztal потиче од словенског стол која је дошла у мађарски, а онда се у облику астал као бумеранг вратила нама. Наиме, мађарски језик не трпи нагомилавање консонаната, па је оно а као протетички вокал ублажило групу ст, а онда смо ми ову реч пазарили у облику астал (етимологија је потврђена и у Речнку САНУ). Занимљив је и израз дати на астал што значи платити откуп за девојку при прошевини.
А ако сте којим случајем некада за ручак ставили на астал гулаш зачињен шаргарепом и ђумбиром, а након тога оброк одлучили да засладите палачинкама, онда сте можда и посумњали да све поједено у ствари долази из мађарског лексичког јеловника.
А ако можете да замислите да је због разних ђилкоша и газда један кочијаш у својој вароши постао битанга и лопов и да су га потом ухапсили пандури, онда можете и да замислите како су све те речи узете из мађарског језика.
Овом приликом желели бисмо да се захвалимо мађарском језику што је своје лопове, битанге и газде уступио управо нама.
Чини се да сте у предпоследњем пасусу изоставили да подвучете/нагласите и реч „кочијаш“.
Da li je „soba“ došla od Turaka ili od Mađara?
Из мађарског – szoba
Интересантан чланак али пожељно је да поред речи које наводите напишете мађарске оргинале, овако можемо да вам верујемо а и не морамо. Намеће се питање како су све те речи усвојили, ако су дошле из Мађарског, Срби из Херцеговине, Црне Горе и јужне Србије? Не само усвојили него и заборавили старославенске које су до тада употребљавали.
Вероватно исто онако како су усвајали и све друге речи страног порекла, ако је са новим појмом дошла и реч за њега, онда се употреба те речи ширила заједно са тим појмом. Други начини су наравно културолошки и географски, миграцијама, селидбама, путем новина, књижевности, богослужења, језика администрације (судства и сл.). Наравно ако су речи словенског порекла за одређене појмове постојале, а различитим културолошким факторима се наметали и њихови синоними, неко време су функционисале заједно док једна није однела превагу, што све зависи од раширености употребе. Порекло (и оригиналну графију) већине ових речи можете проверити у Речнику САНУ (ашов, бунда, газда, карика, кецеља, добош и сл.), нисмо хтели да оптерећујемо текст изворним облицима.
Kad smo vec kod stola, a gde je L kod: sto, so,vo, go? Zvuci malo golo, zar ne? Zasto ne insistiramo da se ove „greske“ u jeziku isprave vec ih i pravdamo?
У питању је стара гласовна промена „прелазак л у о“ која се десила још крајем 14. века и која је захватила многе речи (и глаголе и придеве), између осталих и сто, во, вео, пепео, со и сл.
Nije mi jasan taj poslednji pasus. Sto se sad tu vredja? Koja je poenta?
Није била намера да се ико увреди, једноствано у питању је иронична шала на рачун тога како захваљујући мађарском имамо називе за неке не баш популарне појмове, жао нам је ако сте помислили другачије, није нам био циљ.