„А нека шуша гунђа по новинама“ – каже један цитат из нашег познатог дневног листа, док други у истом листу кукају јер „Свака шуша има већу плату од њих“.
Стварно, ко ли су те шуше, што, чини се, држе све привилегије у нашем друштву и увек успевају да се извуку из сваке ситуације? Признаћете да никада нећете рећи „Данас свака шуша нема посао, новац и сл.“, већ управо супротнo. То значи да према шушама гајимо изразито потцењивачки однос и да, заправо, оне увек добијају нешто што не заслужују или раде нешто чему нису дораслe.
Шуша је, заправо, назив за брава или говече без рогова, а погрдно се том речју именује и неспособна, безвредна особа, особа без имало угледа, ништарија (Речник Матице српске).
Назив шуша добили смо од придева шут у значењу који је без рогова, па нам је тако познат и израз шут с рогатим (не може се бости, бити) у значењу голорук и немоћан не може против јачег. Дакле, шут, или онај без рогова, јесте немоћан, што значи да су животиње без рогова виђене као слабе, немоћне, лишене снаге и потенције коју им пружају рогови управо као симбол моћи и енергије код животиња.
Драгана Мршевић Радовић у својој књизи „Фразеологија и национална култура“ подсећа на то да су сличног значења и деминутиви шушка („брбљива и језичава жена и мален, неугледан, незнатан човек“) и шушица („сиротиња, човек мале вредности, телесно слаб и болестан човек“), као и фразеологизам шуша и грмуша („неко или нешто без вредности“).
