Било би добро да отворите рубрику о исправном коришћењу (у писању и изговору) интернет израза и термина. Замишљам то као неку врсту интернет речника. Веома би нам значило и тумачење неких кованица које млади користе, а ми старији нисмо баш у току. На пример: забаговати, фејвовати, хастинговати… , и то тако да се да најприближније и најкраће могуће објашњење. Хвала.
Као женска особа са удвојеним презименом, осећам потребу да кажем да ново издање Правописа ту греши. Наиме, када сам се удавала матичар ме је питао да ли желим да ми се презиме пише са цртицом или без – одабрала сам са. Тако ми пише и у личној карти. Стога мислим да то није питање којим би правопис уопште требало да се бави – ствар је личног избора власника дотичног удвојеног презимена.
Као што је био случај код Вас, Драгана Рајков-Шимић, и ја сам додала презиме супруга свом презимену и одабрала сам да га пишем са цртицом. То је било пре 2010. године. У претходним издањима и појашњењима правописа удвојена презимена су према правилу садржала цртицу између презимена. Да ли грешим?
14. VI 2017. сте писали: ,,У актуелном, важећем правопису именица интернет пише се као заједничка именица, значи, малим словом, док се у ранијем издању правописа препоручивала употреба великог слова, као код властитих имена, будући да је ова реч била нова и означавала нови производ савремене технологије.“ Ово правило ми није јасно. Мислим да се не ради о заједничкој именици која означава врсту ствари. Напротив, изгелда ми да треба користити велико слово и зато што је Интернет по својој природи и намени јединствен и недељив. Не би имало смисла замишљати различите ,,интернете“ као инстанце појма глобалне мреже. Може се говорити о различитим мрежама (са малим м!) ограниченог опсега, али глобални Интернет је један и то је његова суштина. Такође не видим да је за претходно правило о коришћењу великог слова и ваљан разлог могао бити то што је Интернет био нови производ савремене технологије. То звучи као да је Интернет робна марка, а он то није.
Интернет/И велико/ је име глобалне рачунарске мреже. Интернет/ и мало/ је свака мрежа која се заснива на протоколу ТЦП/ИП.
Интернет/И велико/ је дакле име за интернет/и мало/ мрежу која се заснива на ТЦП/ИП протоколу.
Pozdrav, pre svega moram da kažem da je super ovo što radite 🙂 Interesuje me vaš pristup rečima „outsourcing“ i „sourcing“, koje se u današnje vreme sve češće čuju u poslovnim razgovorima.
Српски језик за сада, по нашем сазнању, није нашао одговарајући превод овог англицизма, те се он и даље помало незграпно често чак и пише изворним алфабетом. Наравно, не значи да ће се неки преводни еквивалент и појавити, јер различити термини (било они рачунарски, или економски и сл.) опстају у свом изворном облику, овај је специфичан, јер је релативно новијег датума, а најприближнији превод би био спољашње ангажовање или спољни ресурси, што опет не задовољава одређене терминолошке захтеве (да термин буде једночлан, једнозначан, прозиран, стандардизован и сл.), тако да ћемо засада морати да сачекамо и видмо да ли ће се кроз употребу наметнути неко срећније решење.
Interesuje me da li postoji prevod engleske reči „optional“ sa istim korenom. Nailazim na „opciono“ i „opcionalno“. Koji je od ova dva oblika ispravan? Hvala.
Не знам да ли има смисла указивати људима на један плеоназам који се умигољио у језик и доживљава се као правило. Мислим конкретно на конструкције „око десетак“, „око педесетак“, „око стотинак“ и све остале. Као да оно „педесетак“ већ не значи „око педесет“. Као да ће исказ бити јаснији, прецизнији. Исто важи и за оно што са већ помињао у теми о спортским новинарима – „Изгубили су са 0:2, са 78:90…“ У жељи да буду прецизни, да учврсте исказ, они направе двоструку негацију.
Зашто се укоренио облик „везано за…“ увек и свуда, без обзира на род објекта? Ево неких простих примера:
– Тај уговор, везано за…
– Та дискусија, везано за…
Зашто уговор не би био везан за…, дискусија везана за…?
Да ли је правилно користити именицу простор у множини, у реченицама типа: „На просторима бивше Југославије“, „На овим нашим просторима“, „На просторима око Београда“? Колико има тих просторâ? Да ли Русија има више просторâ од Србије? Колико комада више?
Слично је са робама на иностраним тржиштима.
По тој логици ја могу да саставим овакву реченицу: „Уочи поста рибе поскупе“.
Да ли су правилно коришћење „да“ у значењу „што“? Обратите пажњу и запазићете да се скоро увек говори овако:
– Драго ми је да си оздравио/да си купио нов ауто/да си положио испит…
– Добро је да је већ једном пала киша/да је отворена нова продавница…
– Дивно је да деца верују у бајке.
– Поносан сам да смо отворили оволико нових фабрика.
Можда је правилно, али су лепше и логичније конструкције са „што“.
Готски – који се односи на Готе, на готику (готкса војска, готски прозори)
Готички – који се односи на готику и стил готике (готички стил)
Дакле, дублет.
Молим вас да ми разрешите следећу недоумицу: да ли се називи јела типа К(к)арађорђева шницла, Ц(ц)езар салата, Ш(ш)варцвалд торта итд. пишу малим или великим словом? Захваљујем на одговору!
Поштована, мислим да не можемо да Вам дамо коначан одговор, с једне стране ако се уз општу именицу употреби присвојни придев од властитог имена, а назив стручног или симболичног карактера не губи карактер властитог имена, пише се великим словом, као нпр. Ахилова пета, Молотовљев коктел и сл., по овоме би требало и Карађорђева шницла. Мођутим, ако узмемо у обзир да је у питању назив јела, серисјки производ и да властито име ту не игра симболичну улогу (производ није направио сам Карађорђе), требало би малим словом. Слично важи и за остале називе. С обзиром на све, мање ћете погрешити као напишете великим словом ове називе.
Da li je bitno kada su u pitanju nazivi jela /početno slovo i red reči u imenu/ i odluka autora i period kada je stvarana, s stanovišta važećeg pravopisa? Konkretno, Mića Stojanović kada je dao ime Karađorđevoj šnicli 1958.g on ju je nazvao šnicla Karađorđe, takođe i stek Njegoš. Vremenom su se menjala pravila jezika ili je praksa prihvatala lakaša rešenje, tako da je opstao naziv Karađoređeva šnicla i Njegošev stek. Manji problem je imao kada je „krstio“ Oplenačke i Šumadijske palačinke, jer iako su geografski pojmovi uvek se nazivi pišu sa velikim slovom jer su na početku imena.
Поштовани, набасао сам на ваш сајт и одушевио се, што ретко могу да кажем. Волео бих да будем обавештен кад нешто објавите, али друштвене мреже не користим, а нисам нашао могућност претплате преко мејлинг листе или Вордпреса. Успео сам да нађем ер-ес-ес у коду стране на http://jezikofil.rs/feed/ па сам се претплатио сам, изокола, али препоручујем да за остале кориснике убаците могућност мејлинг листе, недељне или месечне, са објавама удруженим у неку врсту часописа (њузлетер). Ваша циљна публика још увек воли да чита, што значи да још увек више воли да чита текст неко да гледа слике и прелеће наслове, што опет значи да ће више волети старо добро писмо, макар и бројчано, од нотификација и сурфовања. Срдачно, Андреј Ф.
Поштовани,
Крајем прошле године написао сам четири коментара, али ни на један нисам добио одговор. Питања су била коректна, писмено написана, ћирилицом, и односила су се на оно што се усталило у језику а мени се не допада. Могли сте бар да ми кажете да нисам у праву. Ако нисам.
Поштовани уредници портала језикофил,
ја сам ученик трећег разреда Гимназије у Чачку, за Језикофил сам сазнао случајно.Занимљиво осмишљен портал са едукативнохм сврхохм и сгвхмохм да на духовит начин потпомогне решавању језичких недоумица и делихмично их одклони.БРАВО !
Велики поздрав од мене из Чачка, уредницима портала Језикофил.
Радомир.
Da li lična zamenica svakog lica (tzv. povratna zamenica) ima ili nema nenaglašeni oblik u genitivu? Gramatikopisci, deklinirajući je tabelarno, ne slažu se u tome: Živojin Stanojčić i Duška Klikovac je pišu, a Ivan Klajn je ne piše. Udžbenikopisci gramatike za 5. razred se, takođe, ne slažu: npr. Slobodan Novokmet je piše u deklinacionoj tabeli, a Vesna Lompar je ne piše. Ovi što je pišu nisu naveli nijedan primer za nju (u genitivu) u rečenici, a ovi što je ne pišu, naravno, i ne treba da navode primer (razumljivo zašto).
Примери у којима се појављује енклитички облик заменице себе и генитиву су ретки, махом архаични и везани за дијалекте, има га нпр. у Вуковој пословици „Подавиј реп пода се“ у значењу седи с миром. Али с обзиром на то да није у активној употреби, вероватно не треба ни тражити од деце да га знају. Као што се и деклинације бројева два, три и четири све више губе.
реперкусија (лат. repercussio), физ. одбацивање, одбојање (звука, светлосних зракова и др.); мед. сузбијање; муз. понављање истог тона; понављање постављене теме у свим гласовима фигуре; фиг. противдејство, одјек. Углавном се користи у значњеу непредвидљиве последице неког чина или догађаја, нпр. реперкусије тог догађаја тек ћемо у будућности видети.
Poštovani, zanima me koji način pisanja je ispravan: predigitalni ili preddigitalni? Osim toga, dobro bi bilo snimiti video na kome se ispravno izgovaraju određene riječi, npr: Beograd, testament, Jugoslavija, stomak, Australija, itd.
Srdačan pozdrav,
Mirela
Привремена пауза и блага незаинтересованост општег читатељства да се бави језиком на начин који превазилази објаве на Инстаграму у виду једног или два постера.
I У „Закону о ратним меморијалима“, (С.гласник РС, бр. 50/2018) наведено je значење појединих појмова.
Члан 2
„1. ратни меморијал јесте војно гробље, појединачни гроб, надгробни споменик, спомен костурница, спомен капела, спомен црква, споменик, јавно спомен обележје, спомен плоча, место страдања, знаменито место и други пијететни симбол од значаја за неговање традиције ослободилачких ратова Србије;
2. место страдања јесте место и шира просторна целина на којој су вршене егзекуције, злостављања заточених у затворима и заробљеништву, са или без похрањених хуманих остатака , гробница или гробова;
3. знаменито место јесте место и шира просторна целинана којој су се догодили ратни догађаји од посебног историјског значаја и утицаја на ратне исходе за Републику Србију;
4. јавно спомен обележје јесте споменик или други фигурални објекат, скуптурално или архитектонско дело на површини јавне намене, које је у вези са знаменитим личностима или историјским догађајима из ратних периода;
5. погинуло лице јесте лице које је изгубило живот услед ратних догађаја;
6. заштита ратних меморијала …
7. редовно одржавање ратних меморијала …
8. инвестицијско одржавање …
9. уређење ратног меморијала подразумева обележавање простора ратног меморијала на видљив начин, изградњу или постављање новог ратног меморијала, радње поводом ексхумација, премештања на нову локацију у земљи или иностранству, као и концетрацију посмртних остатака“.
II У “ Одлука о подизању и одржавању споменика и спомен обележја на територији Града Ниша“, (С. лист града Ниша, бр. 44/2015, и 35/2021), у Општим одредбама, чл. 2, се наводи:
„Споменик, односно спомен обележје у смислу ове одлуке је дело ликовне или примењене уметности – фигура, попрсје, биста, рељеф, спомен-плоча, или друго спомен обележје које обележава догађај, период или личност значајну за Град Ниш, националну историју и културу или светску политичку и културну историју.
Споменик, односно спомен обележје може да се подиже само на површинама јавне намене, уз претходну сагласност министарства надлкежног за послове културе.
Скулптурално дело у смислу ове одлуке је дело које се због своје уметничке вредности поставља на површинама јавне намене.
Члан 3 објашњава шта је површина јавне намене
Члан 4
„Споменик, спомен обележје и скулптурално дело (у даљем тексту: споменик) се подиже на основу одлуке Скупштине Града Ниша, у складу са законом и овом одлуком“.
III Доносиоци наведених прописа нису на јасан начин дефинисали шта је споменик. Ми у нашем селу (Миљковац, код Ниша) желимо да подигнемо споменик ратницима из нашег села, почев од најстаријих времена до последњег рата на територији Србије у којима су учествовали житељи нашег села. Није нам јасно на који од два наведена документа да се позовемо – да ли на републички закон, или на одлуку Града Ниша. У питању је језичка недоумица.
Очигледно је да доносиоци ова два документа не познају довољно српски језик, и зато смо сада као грађани стављени на муку, јер не знамо како да решимо овај проблем. Схватамо да правни акти нису лепа књижевност, али сматрамо да су доносиоци прописа обавезни да буду језички писмени и јасни у својим одлукама.
Можете ли помоћи како да се овај проблем реши?
Било би добро да отворите рубрику о исправном коришћењу (у писању и изговору) интернет израза и термина. Замишљам то као неку врсту интернет речника. Веома би нам значило и тумачење неких кованица које млади користе, а ми старији нисмо баш у току. На пример: забаговати, фејвовати, хастинговати… , и то тако да се да најприближније и најкраће могуће објашњење. Хвала.
Хвала, размишљамо о томе и тражимо најпогоднији начин како да ту идеју изведемо.
Као женска особа са удвојеним презименом, осећам потребу да кажем да ново издање Правописа ту греши. Наиме, када сам се удавала матичар ме је питао да ли желим да ми се презиме пише са цртицом или без – одабрала сам са. Тако ми пише и у личној карти. Стога мислим да то није питање којим би правопис уопште требало да се бави – ствар је личног избора власника дотичног удвојеног презимена.
Као што је био случај код Вас, Драгана Рајков-Шимић, и ја сам додала презиме супруга свом презимену и одабрала сам да га пишем са цртицом. То је било пре 2010. године. У претходним издањима и појашњењима правописа удвојена презимена су према правилу садржала цртицу између презимена. Да ли грешим?
14. VI 2017. сте писали: ,,У актуелном, важећем правопису именица интернет пише се као заједничка именица, значи, малим словом, док се у ранијем издању правописа препоручивала употреба великог слова, као код властитих имена, будући да је ова реч била нова и означавала нови производ савремене технологије.“ Ово правило ми није јасно. Мислим да се не ради о заједничкој именици која означава врсту ствари. Напротив, изгелда ми да треба користити велико слово и зато што је Интернет по својој природи и намени јединствен и недељив. Не би имало смисла замишљати различите ,,интернете“ као инстанце појма глобалне мреже. Може се говорити о различитим мрежама (са малим м!) ограниченог опсега, али глобални Интернет је један и то је његова суштина. Такође не видим да је за претходно правило о коришћењу великог слова и ваљан разлог могао бити то што је Интернет био нови производ савремене технологије. То звучи као да је Интернет робна марка, а он то није.
Интернет/И велико/ је име глобалне рачунарске мреже. Интернет/ и мало/ је свака мрежа која се заснива на протоколу ТЦП/ИП.
Интернет/И велико/ је дакле име за интернет/и мало/ мрежу која се заснива на ТЦП/ИП протоколу.
Да ли је правилно написати Радила сам као оператер у кол-центру? *
* Ovaj pojam najčeće pišu call centar.
Мислимо да су варијанте са цртицом (кол-центар) и чак спојено (колцентар) сасвим прикалдне у обеежавању овог појма у српском језику
Pozdrav, pre svega moram da kažem da je super ovo što radite 🙂 Interesuje me vaš pristup rečima „outsourcing“ i „sourcing“, koje se u današnje vreme sve češće čuju u poslovnim razgovorima.
Српски језик за сада, по нашем сазнању, није нашао одговарајући превод овог англицизма, те се он и даље помало незграпно често чак и пише изворним алфабетом. Наравно, не значи да ће се неки преводни еквивалент и појавити, јер различити термини (било они рачунарски, или економски и сл.) опстају у свом изворном облику, овај је специфичан, јер је релативно новијег датума, а најприближнији превод би био спољашње ангажовање или спољни ресурси, што опет не задовољава одређене терминолошке захтеве (да термин буде једночлан, једнозначан, прозиран, стандардизован и сл.), тако да ћемо засада морати да сачекамо и видмо да ли ће се кроз употребу наметнути неко срећније решење.
Poštovani,
Interesuje me da li postoji prevod engleske reči „optional“ sa istim korenom. Nailazim na „opciono“ i „opcionalno“. Koji je od ova dva oblika ispravan? Hvala.
Придев опциони забележен је з РСАНУ
Не знам да ли има смисла указивати људима на један плеоназам који се умигољио у језик и доживљава се као правило. Мислим конкретно на конструкције „око десетак“, „око педесетак“, „око стотинак“ и све остале. Као да оно „педесетак“ већ не значи „око педесет“. Као да ће исказ бити јаснији, прецизнији. Исто важи и за оно што са већ помињао у теми о спортским новинарима – „Изгубили су са 0:2, са 78:90…“ У жељи да буду прецизни, да учврсте исказ, они направе двоструку негацију.
Поздрав редакцији, дипл. инж. Зоран Ђорђевић, дугогодишњи члан форума о језику http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php
Како бисте писали, Господ над војскама или Господ Над Војскама?
Како уопште у верском тексту писати имена Божја?
Хвала.
Господ над војскама
Зашто се укоренио облик „везано за…“ увек и свуда, без обзира на род објекта? Ево неких простих примера:
– Тај уговор, везано за…
– Та дискусија, везано за…
Зашто уговор не би био везан за…, дискусија везана за…?
Да ли је правилно користити именицу простор у множини, у реченицама типа: „На просторима бивше Југославије“, „На овим нашим просторима“, „На просторима око Београда“? Колико има тих просторâ? Да ли Русија има више просторâ од Србије? Колико комада више?
Слично је са робама на иностраним тржиштима.
По тој логици ја могу да саставим овакву реченицу: „Уочи поста рибе поскупе“.
Да ли су правилно коришћење „да“ у значењу „што“? Обратите пажњу и запазићете да се скоро увек говори овако:
– Драго ми је да си оздравио/да си купио нов ауто/да си положио испит…
– Добро је да је већ једном пала киша/да је отворена нова продавница…
– Дивно је да деца верују у бајке.
– Поносан сам да смо отворили оволико нових фабрика.
Можда је правилно, али су лепше и логичније конструкције са „што“.
Gotski ili gotički?
Готски – који се односи на Готе, на готику (готкса војска, готски прозори)
Готички – који се односи на готику и стил готике (готички стил)
Дакле, дублет.
Mnogo mi se dopada stranica! Volela bih da dobijam na mejl adresu obaveštenja o novim prilozima na stranici. Hvala i pozdrav!
Молим вас да ми разрешите следећу недоумицу: да ли се називи јела типа К(к)арађорђева шницла, Ц(ц)езар салата, Ш(ш)варцвалд торта итд. пишу малим или великим словом? Захваљујем на одговору!
Поштована, мислим да не можемо да Вам дамо коначан одговор, с једне стране ако се уз општу именицу употреби присвојни придев од властитог имена, а назив стручног или симболичног карактера не губи карактер властитог имена, пише се великим словом, као нпр. Ахилова пета, Молотовљев коктел и сл., по овоме би требало и Карађорђева шницла. Мођутим, ако узмемо у обзир да је у питању назив јела, серисјки производ и да властито име ту не игра симболичну улогу (производ није направио сам Карађорђе), требало би малим словом. Слично важи и за остале називе. С обзиром на све, мање ћете погрешити као напишете великим словом ове називе.
Da li je bitno kada su u pitanju nazivi jela /početno slovo i red reči u imenu/ i odluka autora i period kada je stvarana, s stanovišta važećeg pravopisa? Konkretno, Mića Stojanović kada je dao ime Karađorđevoj šnicli 1958.g on ju je nazvao šnicla Karađorđe, takođe i stek Njegoš. Vremenom su se menjala pravila jezika ili je praksa prihvatala lakaša rešenje, tako da je opstao naziv Karađoređeva šnicla i Njegošev stek. Manji problem je imao kada je „krstio“ Oplenačke i Šumadijske palačinke, jer iako su geografski pojmovi uvek se nazivi pišu sa velikim slovom jer su na početku imena.
*obzirom na sve
Поштовани, набасао сам на ваш сајт и одушевио се, што ретко могу да кажем. Волео бих да будем обавештен кад нешто објавите, али друштвене мреже не користим, а нисам нашао могућност претплате преко мејлинг листе или Вордпреса. Успео сам да нађем ер-ес-ес у коду стране на http://jezikofil.rs/feed/ па сам се претплатио сам, изокола, али препоручујем да за остале кориснике убаците могућност мејлинг листе, недељне или месечне, са објавама удруженим у неку врсту часописа (њузлетер). Ваша циљна публика још увек воли да чита, што значи да још увек више воли да чита текст неко да гледа слике и прелеће наслове, што опет значи да ће више волети старо добро писмо, макар и бројчано, од нотификација и сурфовања. Срдачно, Андреј Ф.
Поштовани,
Хвала на лепим речима подршке, потрудићемо се да будемо још доступнији свим читаоцима.
Поштовани,
Крајем прошле године написао сам четири коментара, али ни на један нисам добио одговор. Питања су била коректна, писмено написана, ћирилицом, и односила су се на оно што се усталило у језику а мени се не допада. Могли сте бар да ми кажете да нисам у праву. Ако нисам.
Поштовани Зоране,
У питању је превид с наше стране, препоручујем Вам да нам убудуће пишете на мејл jezikofil@gmail.com
Kog roda je imenica „kontrast“? Možete li da navedete neki primer? Hvala.
Именица мушког рода, пример из Речника САНУ: „Слике су пуне сенки и јаких светлосних контраста“ (Љ. Недић)
Поштовани уредници портала језикофил,
ја сам ученик трећег разреда Гимназије у Чачку, за Језикофил сам сазнао случајно.Занимљиво осмишљен портал са едукативнохм сврхохм и сгвхмохм да на духовит начин потпомогне решавању језичких недоумица и делихмично их одклони.БРАВО !
Велики поздрав од мене из Чачка, уредницима портала Језикофил.
Радомир.
како се пише правилно хвала вам или Хвала Вам’?
Хвала Вам ако се захваљујете једној особи која је старија од вас и према којој осећате поштовање, Хвала вам ако се захваљујуете већем броју људи.
Поштовани,
Интересује ме да ли је правилно рећи: жене из политике, жене из редова политике или жене из политичких редова.
Хвала!
Сасвим је у реду „жене из политике“ у неком неформалном обраћању или писању, из политичких редова је препоручљивије у некој званичној ситуацији.
Da li lična zamenica svakog lica (tzv. povratna zamenica) ima ili nema nenaglašeni oblik u genitivu? Gramatikopisci, deklinirajući je tabelarno, ne slažu se u tome: Živojin Stanojčić i Duška Klikovac je pišu, a Ivan Klajn je ne piše. Udžbenikopisci gramatike za 5. razred se, takođe, ne slažu: npr. Slobodan Novokmet je piše u deklinacionoj tabeli, a Vesna Lompar je ne piše. Ovi što je pišu nisu naveli nijedan primer za nju (u genitivu) u rečenici, a ovi što je ne pišu, naravno, i ne treba da navode primer (razumljivo zašto).
Примери у којима се појављује енклитички облик заменице себе и генитиву су ретки, махом архаични и везани за дијалекте, има га нпр. у Вуковој пословици „Подавиј реп пода се“ у значењу седи с миром. Али с обзиром на то да није у активној употреби, вероватно не треба ни тражити од деце да га знају. Као што се и деклинације бројева два, три и четири све више губе.
Poštovani,
Možete li objasniti značenje pojma reperkusija?
Hvala Vam unapred na odgovoru, kao i na svim dosadašnjim, izvrsno napisanim, tekstovima!
реперкусија (лат. repercussio), физ. одбацивање, одбојање (звука, светлосних зракова и др.); мед. сузбијање; муз. понављање истог тона; понављање постављене теме у свим гласовима фигуре; фиг. противдејство, одјек. Углавном се користи у значњеу непредвидљиве последице неког чина или догађаја, нпр. реперкусије тог догађаја тек ћемо у будућности видети.
Интересује ме на основу чега „Диана“ (а не „Дијана“) Будисављевић?
Poštovani, zanima me koji način pisanja je ispravan: predigitalni ili preddigitalni? Osim toga, dobro bi bilo snimiti video na kome se ispravno izgovaraju određene riječi, npr: Beograd, testament, Jugoslavija, stomak, Australija, itd.
Srdačan pozdrav,
Mirela
На основу аналогије са придевом преддржавни, наддијалекатски, ваннаставни и сл. могли бисмо да кажемо да је правилно и преддигитални.
Poštovani,
Imam jednu nedoumicu. Naime, ako pišemo zadatak – zadaci, metak – meci, itd, kako onda pišemo kutak – ?
S poštovanjem,
Множина од кутак – куци.
Poštovani,
Zašto ste prestali objavljivati? Ili je to samo privremena pauza?
Srdačan pozdrav,
Привремена пауза и блага незаинтересованост општег читатељства да се бави језиком на начин који превазилази објаве на Инстаграму у виду једног или два постера.
Pozdrav
Да ли је правилно писати Аустралијан опен или Аустралијан Опен?
Poštovani,
Kako se pravilno piše: dekanica, dekanesa ili nijedno nije pravilno?
Srdačan pozdrav
Poštovani,
Da li je ispravno n/r Aleksandra Petrovića ili n/r Aleksandar Petrović?
S poštovanjem,
Nada
Н/р тј. на руке Александу Петровићу, у смислу директно предати њему.
РАТНИ МЕМОРИЈАЛ, ИЛИ СПОМЕНИК И СПОМЕН ОБЕЛЕЖЈЕ?
I У „Закону о ратним меморијалима“, (С.гласник РС, бр. 50/2018) наведено je значење појединих појмова.
Члан 2
„1. ратни меморијал јесте војно гробље, појединачни гроб, надгробни споменик, спомен костурница, спомен капела, спомен црква, споменик, јавно спомен обележје, спомен плоча, место страдања, знаменито место и други пијететни симбол од значаја за неговање традиције ослободилачких ратова Србије;
2. место страдања јесте место и шира просторна целина на којој су вршене егзекуције, злостављања заточених у затворима и заробљеништву, са или без похрањених хуманих остатака , гробница или гробова;
3. знаменито место јесте место и шира просторна целинана којој су се догодили ратни догађаји од посебног историјског значаја и утицаја на ратне исходе за Републику Србију;
4. јавно спомен обележје јесте споменик или други фигурални објекат, скуптурално или архитектонско дело на површини јавне намене, које је у вези са знаменитим личностима или историјским догађајима из ратних периода;
5. погинуло лице јесте лице које је изгубило живот услед ратних догађаја;
6. заштита ратних меморијала …
7. редовно одржавање ратних меморијала …
8. инвестицијско одржавање …
9. уређење ратног меморијала подразумева обележавање простора ратног меморијала на видљив начин, изградњу или постављање новог ратног меморијала, радње поводом ексхумација, премештања на нову локацију у земљи или иностранству, као и концетрацију посмртних остатака“.
II У “ Одлука о подизању и одржавању споменика и спомен обележја на територији Града Ниша“, (С. лист града Ниша, бр. 44/2015, и 35/2021), у Општим одредбама, чл. 2, се наводи:
„Споменик, односно спомен обележје у смислу ове одлуке је дело ликовне или примењене уметности – фигура, попрсје, биста, рељеф, спомен-плоча, или друго спомен обележје које обележава догађај, период или личност значајну за Град Ниш, националну историју и културу или светску политичку и културну историју.
Споменик, односно спомен обележје може да се подиже само на површинама јавне намене, уз претходну сагласност министарства надлкежног за послове културе.
Скулптурално дело у смислу ове одлуке је дело које се због своје уметничке вредности поставља на површинама јавне намене.
Члан 3 објашњава шта је површина јавне намене
Члан 4
„Споменик, спомен обележје и скулптурално дело (у даљем тексту: споменик) се подиже на основу одлуке Скупштине Града Ниша, у складу са законом и овом одлуком“.
III Доносиоци наведених прописа нису на јасан начин дефинисали шта је споменик. Ми у нашем селу (Миљковац, код Ниша) желимо да подигнемо споменик ратницима из нашег села, почев од најстаријих времена до последњег рата на територији Србије у којима су учествовали житељи нашег села. Није нам јасно на који од два наведена документа да се позовемо – да ли на републички закон, или на одлуку Града Ниша. У питању је језичка недоумица.
Очигледно је да доносиоци ова два документа не познају довољно српски језик, и зато смо сада као грађани стављени на муку, јер не знамо како да решимо овај проблем. Схватамо да правни акти нису лепа књижевност, али сматрамо да су доносиоци прописа обавезни да буду језички писмени и јасни у својим одлукама.
Можете ли помоћи како да се овај проблем реши?