Реч дана

Да ли овај што хвата зјала зева?

Написао/ла Језикофил

Чули сте већ да неко вазда хвата зјала/зјале или продаје зјала (или зјаке), када дангуби и не ради ништа специјално. А шта су та зјала која се могу хватати и продавати? Зјало је реч средњег рода која означава уста, усни отвор или чељуст (РСАНУ), а у секундарном значењу понор, амбис, празнину. Онај који продаје зјала заправо не продаје ништа до једну велику празнину или ништавило, па самим тим проводи време не радећи ништа, беспосличи или залудничи. Отуда нам и глагол зјакати у значењу улудо проводити време и бленути (у празно, као у амбис) и именицe зјакало и зјаканонај који бескорисно проводи време, односно зјака – покр. глупача, луда (РСАНУ).

У вези са зјалом је и глагол зијатидржати отворена, разјапљена уста, односно бленути, зурити, дангубити, а онај понор и амбис из дефиниције зјала можемо довести у везу и са глаголима зјапити, разјапити (нпр. управо чељуст). Прасловенско зијати (или зјати) може се довести у везу са глаголом зевати (prasl. *zijati, *zěvati), који у секундарном значењу такође значи ленчарити, траћити време и сл.

Тако долазимо до наслова нашег чланка – испоставља се да онај што хвата или продаје зјала заправо у исто време и зева и проводи време бескорисно и улудо.

Пише: Слободан Новокмет

 

Оставите коментар