Како зовемо симбол @?

У широку употребу, која је данас позната већини корисника интернет комуникције, симбол „@” ушао је 1971. године, када је компјутерски научник Реј Томлинсон (Ray Tomlinson) покушао да нађе решење како да повеже компјутерске програмере једне са другима. Његов изазов састојао се у проблему како насловити поруку коју пише један корисник и која се преко мреже шаље на други компјутер. Адреси је требало засебно име и име компјутера који може да користи више корисника. Тако је Реј Томлинсон одлучио да искористи симбол @ да раздвоји те две адресе, а главни критеријум при одабиру баш тог симбола био је у његовој малој распрострањености у програмима и оперативним системима, тако да није било опасности да га програм помеша са неким другим симболом. На тај начин је савремена употреба овог симбола постала карактеристична за именовање имејл адреса, нпр. ime.prezime@yahoo.com, што би значило да је корисник под називом ime.prezime лоциран (енг. located at, directed at) на сајту yahoo.com, а симбол @ постао је део свих компјутерских тастатура.

Иако се усталио у  интернет комуникацији, историја симбола „@” заправо сеже далеко у прошлост. Према једној теорији, знак је настао као трговачки стенографски симбол за израз „each at” (сваки засебно) и графички је подсећао на мало слово а унутар малог слова е, да би се разликовало од другог симбола „ет” (at) које је представљено само словом а или речју „per”. На пример, цена од 12 јабука @ $1 била би 12 долара, док би цена 12 јабука „at” $1 била 1 долар. Друга теорија у вези са настанком овог симбола везује се за средњовековне монахе и скраћенице коју су користили за латински предлог ad (на, према, од, о) уз број. Скраћеница се користила пре свега да би се уштедео простор и мастило у условима када су се књиге ручно преписивале и умножавале, а поменути предлог био један од најчешће употребљаваних.

У италијанском језику симбол @ интерпретира се тако да значи амфору, јединицу тежине која се базира на капацитету стандардне амфоре (посуде), али и јединицу са значењем „по цени од”. С друге стране, симбол се у шпанском и португалском већ дуго користи као абревијација за аробу (arroba), што је јединица тежине еквивалентна тежини од око 11,5 килограма (25 фунти), а изведена је од арапског израза за једну четвртину који се изговара ar-rub. На основу ових значења, у савременом енглеском језику симбол @ је добио и комерцијалну употребу у рачуноводству и економији са значењем „по цени од” (at the rate of), али се данас ретко користи у финансијским документима.

У француском, шпанском и португалском назив за овај симбол данас је ароба (франц. arobase; шпан. и пор. arroba), по наведеној позајмљеници из арапског, док се у енглеском језику усталио назив „ет” у значењу „на” (at, скраћено од at the rate of). Већина светских језика прихватила је овакав начин изговора симбола @ (ет) у званичној комуникацији, међутим, у разговорном стилу и жаргону могу се наћи и други називи. Тако у белоруском, украјинском и италијанском откривамо да се овај симбол зове још и пуж. У језицима као што су африканс, холандски и румунски називају га и мајмунов реп, или мајмунче у пољском, а у данском и шведском слонова сурла. У јерменском је познат и као штене (shnik), у финском као мачји реп (kissanhäntä), у немачком као мајмун-паук (Klammeraffe), у грчком као гушчица или паче (παπάκι, papaki), у руском као пас (собака), а у мађарском црв (kukac). У понеким језицима назив овог симбола пренео се са назива хране карактеристичког изгледа, па га тако у чешком и словачком зову по рибљој ролници zavináč, а у хебрејском штрудла (krukhit). Такође, актуелни су и описни називи овог симбола, па тако у кинеском он може бити познат и као quan а (заокружено а) ili hua а (чипкасто a), у норвешком као закривљена алфа (krøllalfa), у бугарском лоше написано а (кльомба), а у вијетнамском као савијено а или искривљенo а. Такође, у Морзеову азбуку овај симбол је унет 2004. године са посебном наменом за диктирање имејл адреса и познат је као комбинција кода А и кода Ц (•–•-•). Ово је једина промена која је у ову азбуку унета још од Првог светског рата.

На основу онлајн-анкете коју смо спровели на Фејсбуку у језичкој групи „Сваки дан по једно правило из области језичке културе”, закључили смо и да су и у српском језику актуелни различити називи за овај симбол. Иако га већина корисника назива „ет” (у неким случајевима користећи варијанту „ета”), испитаници су се ипак одлучили и за називе: мајмун, мајмунче, мајмунско а, манки (енг. monkey, мајмун), манки а, слонче, слоновска сурла, слоново уво, свињско уво, мала патка. Поједини називи су сликовити (вирић), други су описни (а у кружићу) или експресивни (лудо а), а и овде налазимо храну као изворну мотивацију за пренос назива (бурек).

Ова анкета, као и примери називања симбола @ у различитим светским језицима, показују нам да је у процесу номинације овог симбола најактивнији механизам у коме се трансфер назива врши према физичкој сличности са неком животињом (мајмун, слон, пуж) или делом тела животиње који има карактеристичан савијени изглед (мајмунов реп, слонов реп, слоново уво итд.).

Слободан Новокмет

(цео чланак можете прочитати у новом броју часописа „Језик данас“)