Речи муж, мушко и мушкарац настале су од индоевропског корена men-, у значењу „мислити”. Мушкарац је, дакле, „онај који мисли”.
Реч жена води порекло такође од индоевропског корена *ĝen-, у значењу „рађати”.
Једног дана „мислилац” и „рађалица” одлуче да ступе у брак. Брак је настао од глагола брати. Треба знати добро (иза)брати!
Брак чине супруга и супруг. Ове две именице, као и именица супружници, воде порекло од истог корена као и глагол упрегнути и именица запрега (свесловенског и прасловенског *pręg-).
Као што видите у лингвистици и етимологија нема нимало романтике.
пише: Драгана Томић
Hahaha!
Ko bi rek’o!
Рекао бих да романтике итекако има. Супружници су они који су заједно упрегнути да вуку кроз животне тегобе и кривине. 🙂
Само заједно кроз тегобе, никако другачије:)
Bravo Dragana! 🙂
Ko zna – zna!
Pozdrav!
Kada su ove pojmovi nastajali nije bilo vemena ni potrebe za maglu zvanu romantika. Beton poceo da se ukrasava ruzama sa pojavom slobodnog vremena.
Па како нема романтике, ово око брака са бирањем је много романтичније него што сам ја замишљао. Ипак може нешто да се бира. 😀
А и ово са запрегом је занимљиво посебно, јер нам говори о доживљају романтике у освиту друштва. 🙂