Ко је Врза из врзиног кола?

Израз врзино коло познат нам је кадa описујемо неку збрку, метеж, запетљану ситуацију из које не можемо лако да се извучемо, нешто тешко решиво и компликовано, чак и опасно, у шта се не треба упуштати.

„У прошлости врзиним колом се називала стварна игра у колу, али таква коју су играли демони, нпр. виле или але. Ако се пак људи ухвате да играју врзино коло, ту се пада од изнемоглости или у транс, али се зато долази у везу са демонима доњег света или са покојницима. С друге стране, врзино коло увек је у вези са атмосферским приликама и у њему се обично појављује дванаест играча, што неки доводе у везу са дванаестожбичним сунчаним кругом код Индоевропљана. У неким крајевима се веровало да але, које предводе олујне облаке са градом, кад заиграју врзино коло, униште летину на оном месту где су играле” (Митолошки речник, Нолит, 1970).

Речник САНУ као основно значење овог израза, са напоменом да је у питању празноверје, бележи зачарано место на којем се у ноћи скупљају виле, вештице и сл. (на планини Велебиту постоји топоним Врзино коло). Друго значење односи се на игру коју играју виле, вештице и сл., а треће на метеж, узбурканост, зачарани круг.

И Вуку Стефановићу Караџићу је био познат овај израз, па је о њему оставио овај запис у Српском рјечнику из 1818: „Како ’Србљи приповиједају’ дванаест ђака када изуче дванаест школа оду на врзино коло, па читајући неку нарочиту књигу један од њих нестане. Учесници необичног обреда после тога зову се грабанцијаши, одрпани и поцепани иду са ђаволима и вилама и воде облаке у време олује и грмљавине. А ђе је то врзино коло и шта је? Бог би га знао”.

Порекло имена врзиног кола није до краја разјашњено. У Речнику САНУ налазимо примере који би могли да се доведу у везу са тим значењем: врз (круг или сплет); придев врзав користи за некога ко врви, гамиже, а именица врзгара за оног који се врза (са мрачним циљевима), који је мувало, пробисвет (а с тим је у вези и глагол врзмати који фигуративно може да значи обмањивати, замајавати). Међутим, у Митолошком речнику наилазимо на податак да је назив настао по имену средњовековног мађионичара Вергилија, Врзила. Наравно, у питању је чувени римски песник Вергилије (лат. Vergilius), познат као Дантеов водич кроз Пакао у Божанственој комедији. У средњем веку око Вергилија се створио мит који га повезује са магијом и проповедништвом, највише због његових Еклога у којима су рани хришћани препознали најаву Христовог рођења. Тако је Вергилије широм Европе, још од 12. века, познат као велики пророк, чаробњак, мађионичар, тј. човек који има мистичне моћи, односно који путује у подземни свет.

Петар Скок потврђује претпоставке којe овај назив доводе у везу са Вергилијем, али даје предност објашњењу по коме назив води порекло од староцрквенословенског назива за демона Белзебуба који гласи Верзуил (Вержа, Врза), па је према томе врзино коло заправо Белзебубово коло или вражје коло.