Ово питање се у српском медијском простору протеже откад се појавио нови појам за генерацију Петар Пан, генерацију која има специфичан начин живота у односу на претходну, која се назива(ла) генерацијом икс.
Дакле, српски језик увезао је неколико речи за нови појам, и то, погађате – из енглеског језика, у ком се овај појам и родио, одрастао, а онда и отишао у свет. Миленијалси су само гласовно-графичка адаптација према енглеском језику. Миленијумци би била наша изведеница према речи миленијум, која се одавно одомаћила у српском језику, суфиксом -ац, још дуже разбашкареног у српском, док су миленијалци својеврстан хибрид енглеског и српског језика.
Проблем с првим решењем миленијалси огледа се у томе што је тешко назрети једнину и с творбеног аспекта је скоро непрозирно у српском, док је проблем с миленијумцима што их, изгледа, нигде нема, другим речима – углавном је нераспрострањено у српским медијима. Зато се чини да је Клајнов предлог миленијалци (од којих је могуће издвојити миленијалца) златна средина, али не и безболна.