Вероватно сте већ чули да се неко стално вајка и да то ради када се заправо жали или тужи на нешто. Такође, може да значи да та особа кука и нариче, да се каје или пак правда.
Овај глагол добили смо од именице вај, што значи јад, туга, жалост, патња или узвик бола, очајања. Она води порекло од једног узвика који је већ дуго присутан у српском језику, а то је авај. Узвик авај потиче од турског hey vah и изворно служи за изражавање душевног бола и разочарања. Одатле смо добили и вајан као жалостан, кукаван.
Следећи пут када вам се неко буде вајкао на овај вајан свет, ви му само одговорите: „Авај!“
(С.Н.)
Daleko od toga da sam lingvista ali nikada nisam cula da se izraz vajka koristi u smislu koje autor navodi. Vajkati se znaci dvoumiti se, biti neodlucan da li da se nesto uradi ili ne.
Можете проверити у Речнику Матице српске и РСАНУ, нажалост овде у коментару не може да се копира исечак онлајн издања речника. Занимљиво, ниједно од пет значења не помиње конкретно двоумљење и неодлучност, као пето значење у РСАНУ наводи се: прибојавати се, устручавати се (то значење би могло да се повеже са неодлучношћу). Доминантна значења односе се на жаљење, тужење, чак кајање и правдање, одатле имамо и вајка (тужна, ојађена мајка), вајно (јадно, тужно)
Реч „вајкати“ никако није турцизам, већ je у питању стара словенска позајмљеница из старогрчког у којем има значење „цвет“ и „палма“ (чија је крошња „расцветана“), отуда Κυριακη των Βαιων – Недѣ́ля Ва́їй – Цветна недеља која претходи празнику Цвети. Због климатских особености у већини словенских земаља уместо палминих гранчица се на тај дан освећују гране жалосне врбе, тако да је реч искоришћена за стварање облика вајан, вајкање, у смислу кукаван/ жалостан, са изведеним нијансама неодушевљен, нерад, неодлучан.