На предлог Албаније и уз подршку одређеног броја држава Унеско ће 21. октобра расправљати о томе да ли ће Косово бити примљено у ту организацију. За српску јавност то је велики међународни инцидент, нешто што је „неприхватљиво“, „цинично и лицемерно“, па чак и „апсурдно“, а лингвистичкој јавности приде боде очи лоша и недоследна употреба скраћенице која означава име ове међународне организације.
Унеско (UNESCO) представља скраћени назив Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу (United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization), која је утемељена 1945. године и за сада броји 195 држава чланица. Oва организација је позната по очувању светске културне баштине, мада су међу њеним циљевима најзначајнији допринос миру у свету и сарадња међу нацијама кроз образовање, науку и културу.
Скраћеница Унеско јавља се у три вида: као вербализована скраћеница, која се понаша као права именица, па се тако и мења (Унеско, Унеска, Унеску…), као верзална скраћеница у изворном облику или прилагођена српском језику којој се додају наставци после цртице (УНЕСКО-а, УНЕСКО-у, УНЕСКО-в; UNESCO-а, UNESCO-у, UNESCO-в).
Иако помало недоследни и уз допуштање триплета, чак и тога да ова скраћеница у тексту остаје непроменљива, ипак се српски приручници у суштини слажу да треба дати предност вербализованој форми (Унеско). Мишљења смо да нема разлога за толиком разуђеношћу решења и да се, као и Уницеф, Оебс, Фијат и сл., и ова скраћеница може усталити као – Унеско.
Kog su roda i broj skraćenice SAD i SANU?
Те скраћенице су непромењиве, дакле из САД, из САНУ, немају формални род и број, него се понашају у складу са главном речи у склопи скраћенице, дакле академија (ж род) и држава (ж род) – САНУ је саопштила, САД су послале
Zanima e da li se kaže SAD su ili SAD je, kao i to da li kaže SANU je odlučio ili SANU je odlučila?
С обзиром на то да се скраћеница односи на Сједињене америчке државе ( у множини) препоручили бисмо и глагол у множини.