Реч дана

Бела куга

Написао/ла Језикофил

Уочи Божића из Српске православне цркве долазе позиви за рађање, па тако у Божићној посланици патријарх српски Иринеј каже: „Ништа нам, драга децо духовна, неће вредети ни држава, нити уређени градови и села, ни економски напредак коме толико тежимо, нити сва добра овога света, ако као народ постепено, али сигурно нестајемо, то јест ако више умиремо него што се рађамо.”

У вези са том поруку, истраживали смо израз  бела куга, којим се обично означава смањени природни прираштај, односно опадање броја рођених у једном друштву, што нам потврђује и пример из Политике:

     „Држава стално кука како јој се становништво смањује, како је у Србији завладала бела куга”.

Куга је позната као тешка заразна болест која се у прошлости јављала у виду великих епидемија и помора (РСАНУ), а реч се може односити и на велико зло, пропаст и несрећу уопште, нпр. фашистичка куга.

У последње време овај израз је постао и део друштвених дебата, па се тако на једном округлом столу повела полемика у вези са тим да ли се изразом бела куга нарушава достојанство жене. Противнице су заступале став да се њиме, посредно, за низак или негативни прираштај оптужују искључиво жене, зато што бела куга има значењске везе с абортусом, док су поборнице сматрале да израз није дискриминаторан, већ, у том смислу, неутралан, и да се искључиво односи на негативан природни прираштај.

У демографији се поменута синтагма користи за појаву нижег наталитета од морталитета у неком крају, која доводи до смањења популације због недовољног прираштаја становништва и различитих других друштвених фактора, што показују и примери употребе овог израза:

    Да се Србија суочава са „белом кугом”, неумољивом статистиком која годинама уназад бележи да годишње умре сто хиљада особа, а роди се само 70 хиљада беба, будућност нације чини нимало ружичастом. (Политика)

   Одвијале су се жестоке расправе о „србофобији”, „Србима изван Србије”, „српском културном простору“, и нечем названом „бела куга“ (негативни прираст становништва међу Србима). (Данас)

   Према образложењу опозиције, од 161 општине у Србији у чак 155 забележен је негативан природни прираштај, а у Војводини „бела куга” влада у свим општинама. (Политика)

У Корпусу српског језика убедљиво најбројнији су примери с значењем негативног природног прираштаја. Међутим, налазимо и тумачења која кажу да се смањење броја становништва (или његово расељавање) заправо означава као депопулација и да депопулацију треба разликовати од беле куге, с обзиром на то да она може бити последица различитих фактора, као што су ратови, епидемије, економска нестабилност итд., док се бела куга односи искључиво на све чешћу појаву мањег броја деце у породицама (најчешће једно или чак ниједно дете, што опет може бити последица економских неприлика или, чак, у појединим крајевима, жеље да се наследство не дели на више делова). То нам потврђују следећи новински примери:

    Ове миграције убрзале су раније започето пражњење тимочког подручја започето белом кугом крајем прошлог века, такође типичном за ово подручје. Реч је о култу једног детета, у чијем је основу мотивација да се не деле имовина и богатство. Отуда је данас у овим крајевима изражен парадокс богатства и изобиља у свему и свачему и сиромаштва у деци. (Политика)

    Много горе стање је у источној Србији. То је далеко најстарије подручје у Србији. „Бела куга“ овде је традиција. Побачаји су деценијска пракса. Чак и убиство рођеног детета, ако је случајно дошло као вишак, као непожељно. Богати домаћини овде имају само једно дете. Али, имају огромне луксузне кућетине које су подигли новцем који су зарадили као гастарбајтери. (Политика)

Није велики број примера употребе где се овај израз повезује с тзв. култом једног детета.

Ипак, у Речнику САНУ налазимо дефиницију овог израза која каже да бела куга представља насилни, својевољни прекид трудноће, побачај. Није баш најјасније одакле оваква дефиниција води порекло, можда је у вези са симболиком беле боје која у једном од значење представља нешто што је чедно, невино, безгрешно, па бела куга представља помор тог невиног и недужног, односно односи се на нерођену децу (истоветна дефиниција налази се и у Фразеолошком речнику Јосипа Матешића). Међутим, проблем у вези са овом дефиницијом је у томе што је потврђена само једним недовољно илустративним примером у речнику („Бела куга, како је називао побачај … заразила је … сву његову жупу”, Матк 1. 373), а што израз не налазимо у друга два речника српског језика (шестотомном и једнотомном), те нам је као његово објашњење ближе оно које се односи на „смањење природног прираштаја, односно мање рађања деце”.

Такође, од више стотина примера употребе овог израза у Корпусу српског језика, значење ʻабортусʼ забележено је само у једном примеру, и то у часопису који издаје Српска православна црква:

    Саучесници у убиству званом абортус су и фармацеутска индустрија која производи контрацептивне пилуле, онда фирме које то продају итд. Побачај, дакле, није само проблем појединца, већ и околине, друштвене заједнице, нације. Он постаје и један од главних начина на који се један народ предаје самоуништавању, а код нас се већ деценијама говори о масовним побачајима, који су названи „белом кугом“. (СПЦ)

Порекло израза није сасвим јасно и може се поистоветити  са изразом црна куга или црна смрт, која је харала у средњовековној Европи. За разлику од црне куге која иза себе оставља очигледну пустош и жртве, бела куга је бела можда зато што је перфиднија, мање очигледа и скривена, што њене последице нису видљиве голим оком, већ се дешавају у дужем временском периоду и на ширем географском подручју.

На основу фреквенције у употреби и анкетирања говорника које смо спровели, сматрамо да се веза између израза бела куга и побачаја временом губи, и да у српском језику данас доминира значење ʻнегативни природни прираштајʼ.

Интересантна су и правописна решења која срећемо у текстовима. Наиме, иако је израз бела куга врло фреквентан и припада општој, свакодневној, неспецијализованој лексици, најчешће се ставља под наводнике, што није случај са другим вишечланим називима, који се, шире посматрано, могу придружити фразеологизмима. Иако је уобичајено, не сматрамо ово решење одговарајућим, већ препоручујемо писање без наводника.

 

пишу: Марина Николић и Слободан Новокмет

1 коментар

  • Bijela kuga je termin koji u regiji zapadno od Drine predstavlja niži natalitet od mortaliteta, no jasno je da hara kao i ona kuga iz srednjeg vijeka i ako tako nastavi bijela će postati crna, da crnja ne može biti!
    Srbi rađajte se, množite i napunite zemlju da nas ne nestane!!!

Оставите коментар