Читачи против читалаца 1


jezikofil

Слика преузета са сајта thewritepractice.com

Крајем прошле године Удружење књижевника Србије покренуло је иницијативу да се у граду Београду постави неколико скулптура, по угледу на сличне које постоје у разним другим градовима, споменика посвећених онима који читају. Иницијаторке идеје одлучиле су да своју акцију реализују под називом „Ст(р)аница Београдског читача“. Иако је у јавности, посебно у медијима, врло добро прихваћен, назив је изазвао полемику лингвиста. Наиме, ради се о томе да је читач, како неки лингвисти наглашавају, „неуобичајена реч у српском језичком стандарду“, осим у значењу апарата за читање (картица и сл.), па би боље било рећи „споменик читаоцу“.

С друге стране, реч читач није погрешна – бележе је речници српског књижевног језика, творбено је регуларна (попут речи пливач, тркач, певач), али се њено значење везује превасходно за технички уређај којим се нешто очитава (електронска лична карта, карта у превозу, бар-код на производима, електронска књига), па тако имамо електронски читач, бар-код читач, оптички читач који се користи на изборима, читач меморијских картица, читач електронских књига и тако даље. Мада, читач може означавати и човека, па у „Хазарском речнику“ постоји читач снова, а „Читач“ је преведени назив популарне књиге Бернарда Шлинка (у оригиналу Der Vorleser). У оба ова случаја, особа читач је у функцији средства, медијума, који преноси информацију, тумачи нечије снове, односно чита текст другој, неписменој особи. За особу која погоди шта је другоме на уму, може се рећи да је читач мисли. Данило Киш у „Часу анатомије“ говори о читачу и о читаоцу, а они ту имају различита значења, први је конзумент, а други је, како писац каже, „сенка писца“.

Иако речници српског језика читача и читаоца тумаче једним делом значења као синониме, мали је број забележених примера такве употребе. Такви су рецимо примери: „треба да постанете велики читач, да бисте постали велики писац“, или „он је био заиста читач, а не само колекционар књига“. Читалац несумњиво означава особу која чита, али се неки лингвисти залажу за читача уместо читаоца, тврдећи да су „читаоци увек читаоци »нечега«: Политике, Забавника, Новости, таблоида, НИН-а, илустрованих часописа, савремених романа, поезије, кримића, стрипова…“ У прилог оваквом мишљењу иде и речничка дефиниција у речницима Матице српске да је читалац ‘онај који чита књиге, новине, часописе и др. текстове’, чак и поред тога што дати примери употребе уопште такву нужну колокацију не подразумевају.

Да резимирамо, на основу уобичајеније, раширеније употребе, као и једнозначности и недвосмислености речи читалац, сматрамо да је боље одлучити се за назив Београдски читалац, а не Београдски читач.

пише: Др Марина Николић


Leave a comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

One thought on “Читачи против читалаца

  • Милош

    Читачи и писачи налазе се и у конкурентном програмирању. Наиме, тамо постоји један модел програма при чему један производи вредности и обично се назива писачем, а други те вредности чита и обично се назива читачем. 🙂 Можда ће бити неком занимљиво да завири мало и у литературу информатичара, а можда и да сугестије како би то другачије могло да се зове. 🙂