Ех, тај Михаил Јурјевич Љермонтов није имао паметнија посла него да именује улице по главном граду. Откад се он дохватио тог незахвалног посла, свако ко се упути у тај део града није сигуран да ли је кренуо у Љермонтову или Љермонтовљеву, а неки су чак и у дилеми није ли у питању Јермонтова.
Правило каже да се од презимена која се завршавају наставком -ов/ев присвојни придев гради наставком -љев, па тако треба: Љермонтовљев, Чеховљев, Прокофјевљев итд.
Да је Љермонтов знао да ће по њему назвати једну од посећенијих градских улица, пазио би шта ради у животу. А и маршал Бирјузов би се двапут замислио.
Da li se „ULICA“ u sredini rečenice piše vilikim slovom ili ne?
Драги Браниславе,
Нисмо сигурни на шта мислите када кажете у средини реченице. Што се тиче правописних правила писања назива улица, уобичајило се да се улица пише великим словом ако је саставни део назива улице, нпр. „Улица липа“, а малим ако није саставни део имена.