У последње време англицизми су често у видокругу научних радова који се баве позајмљеницама и њиховим упливом у српски језик, али и популарних чланака који тематизују њихов, у последње време, очигледно преовлађујућ утицај на лексику и синтаксу српског језика.
Често ћемо чути и прочитати да је утицај англицизама, поготово у језику младих, комуникацији на друштвеним мрежама, али и у науци, медицини, спорту, администрацији, медијима и пословном окружењу, такав да већ можемо говорити о англосрпском језику, својеврсној мешавини српског и енглеског језика (термин који је сковао Т. Прћић). Тај утицај је посебно уочљив ако мало загребете у лексику информационих технологија. Осим неколико преведених термина (као што су матична плоча, миш, штампач), углавном се цела комуникација у тој области одвија преко англицизама, од којих се неки још нису сасвим прилагодили српском језику (као што су апгрејд, бекап, браузер, даунлоуд, пост, рич и сл.).
Иако се стиче утисак да је највећи талас позајмљеница из енглеског језика стигао у последњих десетак година, поготово с наглим развојем друштвених мрежа, ако прелистате речнике српског језика, схватићете да има много англицизама који су у српском језику одомаћени већ деценијама, као што су: аутсајдер, ласер, беџ, бенд, џемпер, фудбал, рок, џез, мјузикл, интервју, дерби, меч, бокс, корнер итд.
Има и оних који се тек „одомаћују“, не бележе их речници (макар не сви), али су већ поприлично активни у свакодневној употреби у различитим сегментима живота, као што су: бекстејџ, бестселер, фан, бекграунд, дедлајн, фриленсер, фидбек, камбек, флешбек, а у њих се могу уврстити и они нешто обичнији као што су чипс, хамбургер, рејтинг, чартер, драгстор, билборд, афтершејв и сл. Њихова значења најлакше можете проверити у Речнику новијих англицизама.
У научим радовима може се прочитати да је англицизам у језику неоправдан уколико већ постоји домаћа или одомаћена реч за тај појам или уколико постоји могућност превођења. Отуда су најчешће на удару они који делују као да могу бити замењени, као што су фешн вик (недеља моде), кастинг (аудиција), ивент (догађај), парти (забава), дил (договор), бос (газда), лајв (уживо), лузер (губитник), прес конференција (конференција за новинаре), мејкап (шминка) и сл.
Не треба, међутим, бити искључив према англицизмима који на прву лопту делују као непотребни падобранци у језику. Већина њих има своју стилску и комуникативну функцију у различитим разговорним ситуацијама. Неки од њих, иако могу да се замене домаћом речју, ипак постају уско предоређени за само једно значење које домаћа реч не може сасвим да покрије. Таква је, на пример, реч гејт, која се, иако се може заменити речју капија, најчешће ипак односи само на излаз на аеродромима и не покрива друга значења речи капија у српском језику (капија је иначе турцизам).
Иако и без прецизне статистике можемо претпоставити да број англицизама у српском језику током година расте, то нам могу потврдити и англицизми из последња два тома Речника САНУ, 19. и 20. тома. У њима бележимо више десетина англицизама, од којих издвајамо: панк, пирсинг, паб, пазл, палп, памфлет, панел, парк, парти, партнер, пи-си, пи-ар, пентхаус, перформанс, пикап, пикник, пиксел, пин, пилинг, пингвин, питбул, пиџама, плејбек, плејбој, плејмејкер, плеј-оф.
Пише: Слободан Новокмет
Апропо овога: „Таква је, на пример, реч гејт, која се, иако се може заменити речју капија, најчешће ипак односи само на излаз на аеродромима и не покрива друга значења речи капија у српском језику.“
Имао сам као инжењер и члан једне комисије за стандарде проблем како да са енглеског преведемо наслов поглавља у једном стандарду које је гласило: Color of the paint. Код Енглеза је то прецизно, зна се шта је color , шта је paint , а шта dye (боја за косу, тканину). Код нас је све исто.
Ако је та утеху, исти проблем имају и Немци.
Mogli bi reci Boja farbe npr iako su i jedna i druga stranog porijekla. Mozda je Kras od koje dalje izvodimo Ukrasiti itd mogla nekad da znaci isto sto i Boja danas
Зато смо ми усисали турске и немачке речи па можемо да кажемо:
Боја (турски) фарбе (немачки).
А „dye“ ја бих превео као пигмент
Mogli bi reci Boja farbe npr iako su i jedna i druga stranog porijekla. Mozda je Kras od koje dalje izvodimo Ukrasiti itd mogla nekad da znaci isto sto i Boja danas
Поздрављам Вас. Штаби овде желео рећи,а то је да се обично они људи користе енглеским поштапалицама који не знају ни свој језик и писмо. Да је то једна врста помодарства. И још би рекао у вези турцизама у домаћем језику . Добро проверите порекло неке речи када тврдите,кажете да је турскиг порекла. Неки људи који су се бавили цео живот овом проблематиком тврде да у нашем језику постоји око две хиљаде истих речи Санскрит језика . Пример: Зумбул,Махала,Опанак.. Због дугогодишње окупације османлија наши људи ове и друге речи сматрају турцизмима. Османско царство је користило србски језик као други званични језик на њиховом двору од када је кнегиња Милица дала кћерку Оливеру за Бајазита.