Приликом усвајања неког записника, испало је да је проблематична само једна реч. У питању је реч подобан, односно деадјективна именица настала од тог придева – подобност. У записнику стоји да је предложено доставити „мало шире образложење о подобности предложеног кандидата за дату функцију“. Поједини учесници у дискусији сматрали су да је она негативно конотирана, то јест да има погрдно значење, а у записнику је кандидат искључиво позитивно оцењен и, у складу с тим, предложен за вршење дате функције.
Наши речници нуде информације о овој именици. Њено значење је углавном дефинисано као ʻсвојство, особина онога који је подобан и онога што је подобно, способност, вештинаʼ. Може се поставити питање зашто је онда ова именица спорна када речници не бележе негативна значења. Реч је о тзв. колективној свести једног народа, то јест једног дела наше популације, грађана који су живели и у време пре увођења демократских принципа у наше друштво. У доба комунизма постојао је израз морално-политичка подобност, као тековина комунистичког режима за контролисање интелектуалаца, који је имао крајње негативну конотацију и односио се на тестирање појединца за вршење неке функције, али крајње нетранспарентним критеријумима. Углавном су овакве провере вршене с циљем дискредитовања неке особе и њеног елиминисања са одређених друштвених позиција. Бити морално-политички подобан значило је бити идеолошки и политички истоветан владајућој гарнитури, лојалан и ангажован. Често је подобан значило супротно од способан, односно неко ко је без знања и умећа, али зато веран, послушан и беспоговоран. Отуда и скорашње конторверзе око избора судских вештака или око изгласавања закона о адвокатури, чак и ако се ту не користи реч подобност, већ реч достојност за неку функцију или службу, због субјективности овог критеријума, али и асоцијације на морално-политичку подобност.
Временом се, нестанком овог друштвено и временски омеђеног термина, губе и нијансе у значењима његове компоненте подобност, те је данас нормално да се на универзитетима у Србији пишу извештаји о оцени подобности кандидата, теме и ментора за израду неке докторске дисертације, као што се оцењује подобност неких понуђача на јавним набавкама, те подобност појединих материјала за одређени технолошки процес. Стога, не изненађује што за млађе учеснике на раније поменутој седници употреба речи подобност уопште није била упитна.
Др Марина Николић
Ово је заправо лексема из црквенословенског језика. Посвједочен је глагол „подобати“ у значењу требати, ваљати, пристојити се, приличити, доликовати, и придјев „подобан“ (са полугласником предњег реда умјесто вокала а, и полукласником задњег реда на крају ријечи) у значењу – онај који се угледа на некога. Видимо да у дијаxроној перспективи ова ријеч нема никакву негативну конотацију, те нема разлога да је посједује ни у синxроној. Свако добро!