De facto i de iure

Пре неколико дана јавност је уздрмала изјава председника САНУ проф. др Владимира Костића, који је између осталог рекао да „неко овом народу мора да каже да Косово више није де факто нити де јуре у нашим рукама. Бојим се да је, у овом тренутку, једина политичка мудрост на који начин, са елементима достојанства, напустити Косово које де факто и де јуре више није у нашим рукама. И то неко овом народу мора да каже.“

Суштина поруке је, у принципу, јасна, иако је она сама истргнута из контекста, како је академик Костић касније објашњавао. Међутим, великом броју људи који су ову изјаву чули или прочитали (сви су је медији пренели, па је било немогуће заобићи је), нису баш најјасније све речи узете појединачно. Наиме, овде су употребљени термини из области права – де факто (лат. de facto) и де јуре (лат. de iure), који означавају да је нешто стварно, чињенично, фактички, односно да је нешто регулисано законима, прописима, правно. Преформулисано, председник Костић рекао је да је Косово и чињенично и законски независно.

Он свој исказ гради на основу чињеница да су од Кумановског споразума органи безбедности, а и део цивилне власти међународни, касније косовски, а не српски, што заправо (де факто) значи да Република Србија нема (потпуне) надлежности на тој територији, а Бриселским споразумом, који је обавезујући као закон, Србија се обавезала, да ће и формално (де јуре) већину надлежности у цивилном сектору препустити косовским властима.

Правописно, изразе де факто и де јуре треба транскрибовати, али њихове саставнице треба писати одвојено како се пише у латинском језику, иако се у српском изговарају као једна интонациона целина.
Област лингвистике која се бави језиком права, као и језичким законодавством назива се јурислингвистика. Скраћеница САНУ (Српска академија наука и уметности) верзална је скраћеница и непроменљива је (нпр. био сам у САНУ, он је академик САНУ, Матица српска заједно са САНУ…, итд.).

Др Марина Николић