пише: проф. др Рада Стијовић (Институт за српски језик САНУ).
За Васкрс (Ускрс) верници Српске православне цркве поздрављају се са „Христос васкрсе” – „Ваистину васкрсе” или „Христос воскресе” – „Ваистину воскресе”. Осим ових поздрава (којима се хришћани обраћају једни другима све до Спасовдана) могу се чути и другачији облици: „Христос васкресе”, „Христос воскрсе”, „Христос васкрс” и сл.
Облици Васкрс, Васкрсеније, васкрснути, васкрсе (у значењу ускрсну) припадају старом српском црквеном и књижевном језику, који се до половине XVIII века употребљавао у свим крајевима под управом Српске православне цркве. То је тзв. српскословенски језик – српска редакција старословенског језика (изговор старословенског у духу српског језика, тј. на српски начин), настала у време када су Срби у својој средини примили словенско богослужење и словенску писменост (током X века). Од тада па до првих деценија XV века Срби су поменуте речи изговарали са полугласником иза почетног в, а од XV века па надаље изговарају их са а.
Српскословенски језик као званични црквени језик Срби су половином XVIII века заменили руским црквеним језиком (рускословенским). Од тада до данас рускословенски језик се употребљава у Српској православној цркви као званичан црквени језик. У том црквеном језику речи о којима говоримо изговарају се на руски начин (са о у првом и ре у другом слогу): Воскресеније, воскреснути, воскресе.
Срби нису заборавили ни свој стари назив за овај празник, па се данас може чути и Васкрс(еније), васкрснути, поред Воскресеније, воскреснути и сл.
Реч Ускрс припада народном језику, у којем је веома давно почетно у добијено од старог почетног в (иза кога је следио тврди полуглас). Тако данас имамо Васкрс (старо српско књижевно и црквено), које Срби најчешће употребљавају, Воскресеније (данашње српско црквено) и Ускрс (настало народним преобликовањем ове речи). У неким крајевима Србије овај празник зове се Велигдан.
У поздраву се није уобичајио народни изговор Христос ускрсну. Сачувано је старо српско црквено (српскословенско) Христос васкрсе и данашње црквено (рускословенско) Христос воскресе. Остали облици који се чују (Христос воскрсе/васкресе/васкрс) не припадају ни старом ни данашњем српском црквеном језику.
Evo pitanja: zašto vaskrsava, voskrsava ili voskresava Hristos, ako ga mi zovemo Hrist?
У православној традицији, дакле у црквенословенском, остало је уобичајено да се Христос зове тако, дакле да се чува грчки наставак -ос у номинативу једнине, пошто смо и име Христос (у преводу помазан) добили из грчке традиције преводом грчких богослужбених књига. Међутим у Правопису је дато да деклинација иде Христос, али Христа, Христу. Христ није неправилно, али је неуобичајено у нашој традицији и тек је релативно однедавно почело да се чешће намеће, вероватно посредством других језика као што су немачки или француски.
ВАСКРС ИЛИ УСКРС ПИТАЊЕ ЈЕ САД!
Ствар је у приступу. Римокатолици приступају само празнику и задовољавају се тиме, а ми и празнику, али се акценат ставља на догађај.
Зато Римокатолици стављају само СРЕЋАН УСКРС и тако честитајући празник свима исказују радост. А за нас, православне, тај префикс СРЕЋАН је празан и не довољан да изразимо пуноту осећања и пуноту жеља поводом празника и догађаја.
Зато ми и говоримо ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ ИЛИ ВАСКРСЕ!
Мада лепши и пунији призвук и милину већу у чулу слуха ствара ВОСКРЕСЕ! Чини ми се да тада осећам снагу и прелепу силу стваралаштва и обнове васцеле творевине.
Зато ми никада не говоримо срећан ни Божић ни Васкрс. Не можемо ни замислити да кажемо срећно Богојављење али кроз радостан усклик БОГ СЕ ЈАВИ ВАИСТИНУ СЕ ЈАВИ!
Ми тада исказујемо све у комплету и радост и срећу и жељу за свим добром ономе коме честитамо тај празник и тај догађај.
Јереј Александар Нишевић
ХРИСТОС ВАСРKСЕ – ЗАИСТА ВАСKРСЕ!
ХРИСТОС ВОСKРЕСЕ – ВАИСТИНУ ВОСKРЕСЕ!
Или Велигден, уместо Велигдан (у околини Лесковца).
Христ ускрсну! – Заиста ускрсну!