Ко су вакцинаши?

Пише: др Слободан Новокмет

Тектонске промене које доживљава сваки сегмент друштва под утицајем пандемије ковида 19 неоспорно се огледају и у различитим видовима употребе језика, од лексике до функционално-стилских одлика. Mедицинска терминологија, резервисана донедавно за ускостручне кругове, продире у општи језички фонд и језик медија, а изражајне лексичке могућности свакодневно се увећавају новим лексичким јединицама и средствима које покушавају да зауздају тзв. нову реалност (или нормалност) у којој пандемијски свет од 2020. године живи. Трудећи се да држе корак са убрзаним језичким менама, лингвисти те појаве покушавају да опишу, категоризују и одреде им статус кроз научне радове, чланке, али и пројекте као што је Речник појмова из периода епидемије ковида Одсека за савремени српски језик Института за српски језик САНУ који је доступан на сајту Института (http://www.isj.sanu.ac.rs/recnik-pojmova-iz-perioda-kovida/).

Један од појмова који се актуализује пандемијом јесте и вакцинација. Дефинисана у Речнику српскохрватског књижевног и народног језика САНУ као „уношење вакцине у организам, цепљење” и класификована као део медицинске терминологије (квалификатор мед.), вакцинација и појмови у вези с њом, који подразумевају називе различитих вакцина, речи које именују процесе, елементе и методологију њихове израде, као и поборнике или пак њене противнике, представљају једну од најзаступљенијих тема у српским медијима и на онлајн порталима. Тако су се називом за покрет оних који не подржавају вакцинацију, и који је у медијима окупљао неколико различитих назива (антивакцинаши, антивакцинери, антивакцинари, антиваксери, антивакциналисти и анивакционалисти) бавиле М. Николић и С. Слијепчевић Бјеливук у прилогу „Како се зову противници вакцинације?” (в. Језик око нас, 2019, 65–68). Ауторке закључују да је „антивакциналиста, на основу резултата дескриптивне дериватологије, заснованих на традиционалним обрасцима за грађење назива присталица појединих праваца, неутрално и нормативно најбоље решење, док су антивакцинаш и антиваксер стилски обележени као жаргонски изрази” (Николић, Слијепчевић-Бјеливук 2019: 68).

И док покрет тзв. антивакциналиста све више расте и добија много простора у медијима, некако тихо промаља се у јавности и облик вакцинаш (мн. вакцинаши). Тако у медијима и на онлајн порталима налазимо следеће примере употребе ове речи коју још увек не бележе стандардни дескриптивни речници српскога језика:

1) U bioskopskoj sali, u razgovoru sa rediteljem nastavila rasprava među publikom – vakcinaši i antivakcinaši (Blic, 21. 9. 2019); 2) Vakcinaš Gejts otkrio zlokobno proročanstvo: Sledi nova pandemija … (Alo, 22. 11. 2020); 3) Vakcinaš Kon izvređao dr Nestorovića: ovo je svinjarija … (Alo, 1. 12. 2020); 4) Kao i da mi, vakcinisani i vakcinaši, ne produbljujemo postojeće opasne rovove i ne personalizujemo neprijatelja … (Danas, 3. 12. 2020); 5) Ovih dana smo svedoci medijskog rata „vakcinaša” i „anti-vakcinaša” (Glas javnosti, 22. 4. 2020); 6) „Pro-vizionari” vakcinaši iz kriznog štaba: Ko neće da primi vakcinu, taj veruje u gluposti i teorije zavere (vestinet.rs, 22. 12. 2020).

Невелики број примера у онлајн медијима (као и чињеница да се реч не налази у Електронском корпусу савременог српског језика) говори нам да је у питању нов појам, који се нагло актуализовао у претходној години, и чија је употреба донекле ограничена и на друштвене мреже (и онлајн форуме), одакле бележимо:

7) Vakcinaši vs. Lidl pilići (Fejsbuk, 13. 11. 2020); 8) reče sektaš vakcinaš (Tviter, 2. 6. 2020); 9) Ajmo konkretno dragi vakcinaši, između ruske i kineske, koju biste primili? (ana.rs, 21. 1. 2021).

Из контекста употребе у овим примерима можемо да закључимо да се појам вакцинаша семантички може интерпретирати двојако; с једне стране у питању је присталица, симпатизер вакцинације, неко ко подржава процес вакцинације, јавно се залаже за њега, верује у вакцинацију и сл., насупрот антивакцинашима који се вакцинацији противе и супротстављају. С друге стране, творбени модел са суфиксом -аш, као и експресивни тон неких од наведених примера, упућује нас на закључак да стилска употреба речи вакцинаш није неутрална већ да, напротив, усмерава на погрдну квалификацију.  У том случају у питању је неко ко процес вакцинације принудно намеће дугима, ко га контролише из својих личних финансијских или других интереса, или ко је, могуће, у заблуди у вези са вакцинацијом и сл. (в. примере 2, 8 и сл.).

Такође, јасно је да смо ову реч добили у очигледној семантичкој опозицији према појму антивакцинаш осамостаљивањем из ње именичког елемента, те није необично што се та два појма у примерима употребе појављују у опозицији, где служе да именују две супротстављене групације људи (в. примере 1 и 5). Иако постоје и други примери, махом посредством позајмљеница, из којих је реч за присталицу, симпатизера вакцинације могла настати, и које потврђују М. Николић и С. Слијепчевић-Бјеливук у свом чланку, (нпр. ваксер од антиваксер, вакцинер од антивакцинер и сл.), вакцинаш је, засада, реч која је учестало присутна у јавном дискурсу да именује онога ко подржава вакцинацију (врло учестаа у последње време постаје и ваксер). Нешто мање примера у онлајн изворима, и то пре 2020. године, можемо наћи за реч вакциналиста (према антивакциналиста), која би, на основу онога што је познато у творби речи о дериватима изведеним од суфикса -иста, била стилски неутрална опција:

10) Veliki vakcinalisti, kada su ih pitali šta da se radi kada se vratila bolest iskorenjena vakcinacijom, rekli su da će opet ljudi početi da se vraćaju (Telegraf.rs, 21. 11. 2017); 11) Ali ljudi, vi „vakcinalisti“ stvarno mnogo dajete sebi za pravo (B 92, 3. 12. 2017); 12) Druga lekarka koja je bila vakcinalista kada je saznala da treba da se vakciniše protiv gripa i drugih bolesti odmah je rekla da odbija vakcine (webtribune.rs, 20. 2. 2020).

Ипак, нешто већој фреквенцији именице вакцинаш свакако доприноси и добро познати творбени модел са именичком основом и суфиксом -аш којим се углавном именују људи и то у својству њихове припадности нечему (нпр. секташ, коалиционаш, отпораш, клубаш, логораш, мафијаш, звездаш, удбаш и сл.), тако да би на основу тог модела и вакцинаш могао да представља особу која припада „покрету” који подржава, охрабрује и агитује вакцинацију. Такође, већу заступљеност примера ове речи у односу на вакциналиста или ваксер видимо и у могућности да се примером вакцинаш изрази и одређени афективни однос у текстовима и примерима који имају сензационалистичку ноту.

ЛИТЕРАТУРА:

Јовановић 2018: Ј. Јовановић, Лексика погрдног значења у именовању човека у српском језику (докторска дистертација), Београд: Филолошки факултет.

Клајн 2003: И. Клајн, Творба речи у савременом српском језику. Део 2, Суфиксација и конверзија, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства : Институт за српски језик САНУ; Нови Сад: Матица српска.

Николић, Слијепчевић Бјеливук 2019: М. Николић, С. Слијпчевић Бјеливук, „Како се зову противници вакцинације?”, Језик око нас, Нови Сад: Прометеј.

Николић и др. 2021: Марина Николић, Светлана Слијепчевић Бјеливук, Слободан Новокмет: Нове речи у српском јавном дискурсу као последица пандемије ковида 19, Зборник радова Филозофског факултета у Приштини LI 1, 51, 2021, 365‒390.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика. Књ. I–XXI. Београд: Српска академија наука и уметности – Институт за српски језик САНУ, 1959–

Цео рад прочитајте у часопису Новоречје ОВДЕ.