Пре неколико недељa један гост емисије Утисак недеље рекао је следеће: „Подједнако смо угрожени, и Ви као грађаниста и ја као националиста“. Реч грађаниста појавила се пре петнаестак година као антипод речи националиста. Најпре је имала крајње погрдно значење и означавала је особу која се одриче свог (српског) порекла, заговорник је придружења Европској унији без обзира на услове, не брине за српски национални интерес и западно је оријентисана, а синоними би joj били европејац, другосрбијанац, аутошовиниста, мондијалиста итд.
Међутим, како се политички трендови код нас и у свету мењају, и националиста и грађаниста губе негативну конотацију, па, као и за госта Оље Бећковић, означавају (само) припаднике одређене идеологије или поборнике одређене политичке опције.
Ако, на пример, погледамо у наше речнике, видећемо да националиста означава особу која истиче права и интересе сопствене нације на штету других, што га изједначава са шовинистом, или се пак националиста изједначава са патриотом и родољубом. Данас, чини се, преовладава ово друго значење. Исто важи и за грађанисту, кога речници још увек не бележе – он је постао активиста грађанске и демократске политичке опције (било да је социјална или либерална), односно НВО сектора, који заговара отварање Србије према свету и прикључење Европској унији, равноправност свих грађана у земљи и поштовање људских права.
