Иако се и Српски језички приручник и Правопис српскогa језика слажу у оцени да би именицу лото (од италијанског lotto) требало мењати лото ‒ лота, ипак оба приручника су отворена према другом типу промене: лото ‒ лотоа.
Испоставља се да како год мењали лото, можете наћи оправдање у литератури, промена лото ‒ лота је правилнија јер финално о није наглашено, па га у промени не треба чувати, а промена лото ‒ лотоа је уобичајнија и потврђена званичним Правописом.
Без обзира на то како мењали лото, важно ја да лото не мења нас, ми смо за њега увек вечити губитници.
