пише: др Марина Николић
Медији данас брује о разговору двојице премијера, зато вам преносимо вест Јавног сервиса: „Премијер Србије Александар Вучић рекао је да ће у понедељак разговарати с премијером Руске Федерације Дмитријем Медведевом у вези са ситуацијом са гасоводом Јужни ток“. У једним новинама читамо поднаслов који нас о истом обавештава: „О судбини Јужног тока и перспективама енергетске сарадње, јуче је са руским председником Владимиром Путином разговарао Томислав Николић, председник Србије, док је премијер Србије Александар Вучић за данас најавио разговор са премијером Владе Руске Федерације Дмитријем Медведевим“. Један аналитичар рече јутрос да ће се наш премијер састати с руским премијером Медведјевим. Овде видимо једну разлику која се тиче питања какав се наставак употребљава у инструменталу личних имена словенског порекла, али је занимљив и фонетски проблем који аналитичар несвесно покушава да реши.
Словенска презимена на -ов, -ев, -ин, иако су по пореклу присвојни придеви, посталa су именице, па тако имају именичку промену у којој је наставак у инструменталу једнине -ом. Иако је Српски језички приручник искључив, остали приручници у српском језику дозвољавају и наставак који се све чешће јавља и функционише као дублетни, а то је -им. Дакле, могло би се рећи да је првенство дато облику Медведевом, али ни фреквентније Медведевим не би било погрешно.
Иако је принцип транскрипције у српском језику такав да се тежи што вернијем оригиналном изговору, постоје правила која се морају поштовати. Честа су колебања типа Медведев : Медведјев (изговор и писање сугласника испред вокала и и е), но у таквим случајевима примењује се принцип транслитерације, што значи да се занемарује руска мекоћа пред овим вокалима. Према томе, у оваквим случајевима не треба писати ј после сугласника, те је једино правилно Медведев.
