Реч дана

Може ли се супруг упрегнути?

Написао/ла Језикофил

пише: мср Бојана Тодић Санковић, Институт за српски језик САНУ

Иза неких речи, данас потпуно уобичајених, крију се веома богате менталне представе које су говорници имали у тренутку њиховог настанка. Такве сликовите представе које леже у основи значења неких речи неретко се временом изгубе, што због каснијег развитка и(ли) промене њиховог значења тако и због непрозирности њихове форме на савременом језичком плану. То можемо видети на примеру речи супруг.

Ова реч домаћег порекла има општепознато значење брачни друг, муж. Међутим, етимологија ове именице доноси нам податке о њеном првобитном значењу, које на први поглед нема много везе са поменутим. Ова реч у очигледној је вези са старословенском лексемом sǫprǫgъ, са значењем ’јарам’, те са глаголом sǫ-pręgnǫti, која је значила ’заједно упрегнути’. Поменути глагол, који би данас гласио супрегнути, није се очувао у српском језику у таквом виду, али јесте у варијанти спрегнути или спрећи са основним значењем ’упрегнути у исти плуг или кола; упрегнути, запрегнути уопште’. Уз то, глагол у основи се често јавља са другим префиксима (запрегнути, испрегнути, напрегнути, попрегнути, суспрегнути, упрегнути, успрегнути и сл.). С друге стране, именица супруг данас је у широкој употреби, али не у поменутом значењу, већ као синоним за именицу муж.

Ако погледамо значења ове речи у описним једнојезичним речницима српско(хрватско)г језика, видимо да само Речник ЈАЗУ (Rјеčnik hrvatskoga ili srpskoga jezika), будући историјски речник, под одредницом супруг бележи значење јарам, спрега, и то као основно значење ове речи, са потврдама из 1860. и 1894. године. У Etimologijskоm rječniku hrvatskoga ili srpskoga jezika Петра Скока под одредницом -прећи наћи ћемо све изведенице овог глагола, па можемо запазити да исто порекло имају, на пример, речи запрега, прегача, пруга, пружати, спрега, спрезати и супруг.

Реч супруг се, дакле, првобитно односила на запрезање, (с)упрезање волова како би се осигурало њихово једнако кретање. На основу тога, а како знамо да овај старословенски префикс sъ(n)- и његова варијанта sǫ- носе у себи значење ’заједнице, узајамности, напоредности’ (уп. срп. сувласник, суграђанин, сународник и сл.), постојале су основе да наведено значење продре и у друге сфере живота нашег народа. Отуда не чуди идеја да се именицом супруг и изведеном од ње супруга назову они који под истим ’јармом’ напоредо корачају истим путем и с истим циљем.

 

Литература и извори

Речник српскохрватскога књижевног језика I–VI (1967–1976). Нови Сад: Матица српска.

Речник српскога језика (2007). Нови Сад: Матица српска

Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika (1880–1976). Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti.

Skok, Petar (1971–1973). Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika I–III. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti.

Старословенский словарь, по рукописям XXI веков (ред. Р. М. Цейтлин, Р. Вечерка, Э. Благова), Москва: Рускый язык.

Оставите коментар