Реч дана

Нема за Рајка капа

Написао/ла Језикофил

Познат нам је израз нема за Рајка капа (капе), којим жели да се каже како је неко велики пробирач, да не може да му се угоди. Међутим, сви ми који кубуримо са конфекцијским бројевима знамо да употребимо тај израз и када нисмо у могућности да нађемо одговарајући одевни предмет, дакле у значењу коме није по мери оно што тражи, коме ништа не одговара, а као варијантно име уместо Рајка понекад се појављује Јанко.

Вук Стефановић забележио је у Народним пословицама пуну верзију овог израза која гласи: „нема у Цариграду за Рајка капа“, јер ако у тадашњем Цариграду нечега нема, онда га вероватно неће бити нигде другде. Али ко је тај Рајко, зашто баш за њега нема капе и колика је та његова глава онда?

Посебно се овим изразом бавила Драгана Мршевић-Радовић у раду Нема за Рајка капе (ни у Цариграду) из 1996. године. Иако не искуључује могућност да је порекло израза анегдотско и да је можда потекло из неке приче у народу, Д. Мршевић-Радовић покушава да овај израз објасни и путем митолошких представа, односно да га доведе у везу са соларним божанством. Она каже да име Рајко може да се доведе у везу са Сунцем и сунчевим божанством. Име је на основу проучених извора могло настати или као изведеница од основе рај (а познато је да се у народној митологији рај сматра ноћним сунчевим пребивалиштем) или премештањем слогова у речи ЈАР-КО (РАЈКО), што је могло бити култно име сунчевог божанства (Јарко), настало од основе -јар (уп. јар, јара, јарити се, жар и сл.).

Д. Мршевић-Радовић сматра да није тешко повезати капу с Рајком (у значењу „Сунце“), с обзиром на то да се зна да је представа Сунца као главе (главе са зрацима) једна од типичних симболичких представа. „У бројним илустрацијама представљено је сунчево лице с круном од зрака … каткад се  сунце представља као краљ (цар) са круном на глави“ (Мршевић-Радовић 1996: 140). А капа се у том контексту може  интерпретирати као „небеска капа“, односно небо које као део одеће симболички прекрива Сунчеву главу.

Стога, закључак је, „Рајко нема капу не стога што му се ниједна не допада, већ што му ниједна не одговара, будући да је Рајко „сунце јарко/жарко“ које светли и своју крунисану главу не покрива до круном. Тако се показује да Рајко означава и сунце као извор светлости и именује само крунисано божанство“ (Мршевић-Радовић 1996: 140).

 

Оставите коментар