Реч дана

Није соко све што лети илити зашто је брзи воз „Соко”?

Написао/ла Језикофил

Средином марта на радост свих љубитеља железничког саобраћаја објављено је да ће нови брзи воз на релацији Београд – Нови Сад носити назив „Соко”.

Иако нам не делује необично да превозно средство које апелује на брзину добије назив по моћној небеској грабљивици као што је соко (ипак једно од најактивнијих превозних предузећа у нас носи назив „Ласта”), морали смо да се запитамо каква је то веза између сокола и воза.

Симболика сокола у српској народној традицији није веома развијена. Чак ни у словенском свету соко нема неко нарочито место у народним веровањима, појављује се, на пример, у руским свадбеним песмама као младожења, или у белоруским као млади јунак који краде невесту, док је за њега искључиво везана мушка симболика.

Ипак, у српском језику једно од значења ове лексеме јесте и јунак, потврђено овим примером из Речника српскохрватскога књижевног језика Матице српске:

Гледао сам Лазара [у борби] … таквог сивог сокола одавно не видјеше моје очи (Марко А. Вујачић, Знаменити црногорски јунаци, РМС).

Повезивање јунаштва и храбрости са одређеним животињама учестала је пракса у нашој култури и традицији, па су тако јунаци, хероји, храбри и прекаљени борци поред сокола и вук, змај, лав и орао. Од сокола имамо и глагол соколити, тј. осоколити у значењу охрабрити некога.

Међутим, поред назива одмила за мушко дете или младића (сокол, соколик је и код Руса нежан начин обраћања младићу), једно од значења ове лексеме односи се и на лукавог, препреденог човека, употребљено иронично:

А ту смо, соколе! викну он злурадо (Боривоје Јевтић, Дани на Миљацки, РМС).

За сокола је везана и једна необична игра – „соко и јаребица”. Играли су је Кучи у Црној Гори, састојала се од два играча, „једноме, кад руке растегне, провуче се кроз рукаве иза плећи штап, да не може руке скупити, већ их растегнуте држи (јаребица). Онда поред њега ’соко’ раширенијех руку клапће, оскачући са сваке стране око јаребице, па јој стаде скидати хаљине, што изазива велик смијех код сједничара.”

Такође, старији слој српског именослова чинило је и мушко име Соко (поред именâ као што су и Паун, Лабуд, Славуј, Крагуј, Голуб, Орао), а не треба заборавити да је то био и назив гимнастичког друштва у бившој Југославији и у неким другим словенским земљама, првобитно основаног у Прагу још средином 19. века.

Неоспорно је да и орао и соко важе за апсолутне господаре неба, с обзиром на то да су најдоминантније летеће грабљивице, па стога не изненађује њихова позитивна конотација, посебно у хришћанству, где се орлу приписују особине снаге, брзине и паметног расуђивања, али и достојанство, поштовање, висина, доминација.

У неким другим културама соко је симбол победе, амбиције, прелетања свих равни, учења покретљивости и хитрости, контролисања брзине и покрета, па се и његов назив у контексту брзог превозног средства може оправдати тим особинама, а не треба заборавити ни израз око соколово који наглашава нечију прецизност.

Такође, занимљиво је приметити да у традицији војног и авијатичарског жаргона постоји обичај да се по птицама називају разни типови пре свега ваздухоплова, као што су утва, галеб, врабац, јастреб, орао, чавка, ждрал, кобац (које је производила некадашња Југословенска ваздухопловна индустрија).

Ипак, с обзиром на то да је соко веома угрожена птица у Србији, питање је да ли је назив једног воза довољан да се она заштити и сачува од истребљења.

Слободан Новокмет

Литература:

Гура, Александар. Симболика животиња у словенској народној традицији. Београд: Бримо Логос Александрија, 2005.

Дучић, Стеван. Живот и обичаји племена Куча. СЕЗб XLVIII, Београд, 1931.

Камингс, Ендру Т. Све о симболима, Београд: Народнa књига, Алфа, 2004.

Новокмет, Слободан. Називи животиња у српском језику – семантичка и лингвокултуролошка анализа. Београд: Институт за српски језик САНУ, 2020.

Речник српскохрватскога књижевног језика. Књ. I‒VI. Нови Сад: Матица српска, 1967‒1976.

1 коментар

  • Мој предлог је био МАХ,.. који је био саставни део логоа сличан овоме – предњи део воза, затим МАХ, па задњи део који симболизује брзину. Урађено као раслојена тробојка, без ове црвене контуре.. И на српском, и на латинском, овај назив има јасну симболику – у првом случају потпуну, бар када је брзина у питању. …. Не жалим се.. само кажем. Једини недостатак таквог решења је изражена симетричност, што би „усмеравало“ лого на супротни смер од кретања у случају да се ставља на десни бок воза..

Оставите коментар