Да ли Турци пуше као Турци?

пише: др Весна Ђорђевић, научни сарадник Института за српски језик САНУ

Да би се нека језичка јединица назвала фразеологизмом, мора, између осталог, испунити и критеријум институционализованости или општепознатости. То значи да се она од првобитно индивидуалне (можда и случајне) језичке творевине дугим понављањем усталила у датој језичкој заједници и постала општа, заједничка јединица фразеолошког система одређеног језика. Тако, на пример, јединица пуши као Турчин представља фразеолошку јединицу у српском језику док јединица пуши као Черчил остаје индивидуална, нефразеолошка синтагма (в. Д. Мршевић-Радовић 1987: 16).

За особу која много и страсно пуши каже се да пуши као Турчин. Дуван je на Балкан и стигао заједно са турским освајачима почетком XVII века, а интересантно је да је у самом Османском царству када се појавио, прво наишао на отпор – велики султан Мурат IV строгим казнама настојао је да га искорени (в. Ђорђевић 2017: 136–137).

Иако је фразеологизам пуши као Турчин део фразеолошког фонда српског језика (а распрострањен је и у другим индоевропским језицима), питамо се колико је данас његова сликовитост актуелна. Наиме, судећи према истраживањима доступним на интернету о употреби никотина у различитим државама, Турска није на врху листе. Такође, у Асоцијативном речнику српскога језика лексема Турци изазвала је 274 различите реакције (најучесталије реакције и број понављања: јаничари 59 / јањичари  20 / јаничар 3; ропство 28; Косово 25; море 22; народ 19). Као реакције јавиле су се и лексеме цигарете и дуван, али само са по једним одговором.

Данас, дакле, можемо расправљати о томе колико пуше Турци, а очигледно да нас губљење сликовитости израза пуши као Турчин не спречава да га употребљавамо. Фразеологизми, уосталом, и јесу носиоци културних стереотипа и наслеђених представа, сачуваних у колективном памћењу.

Литература

Ђорђевић, Кристина (2017). Етнички стереотипи у фразеологији српског и словачког језика. Славофраз 2017, Имињата и фразеологијата. Скопље: Универзитет „Св. Кирил и Методијˮ во Скопје, Филолошки факултет „Блаже Конескиˮ, 133–145.

Мршевић-Радовић, Драгана (1987). Фразеолошке глаголско-именичке синтагме у савременом српскохрватском језику. Београд: Филолошки факултет Универзитета у Београду.

Пипер, Предраг, Рајна Драгићевић, Марија Стефановић (2005). Асоцијативни речник српскога језика, Део 1, Од стимулуса ка реакцији. Београд: Београдска књига, Службени лист СЦГ, Филолошки факултет у Београду.