На једној трибини о образовању поставило се питање о комуникацији међу стејкхолдерима како би се спровеле неопходне реформе. Скренута је пажња да међу стејкхолдерима има и домаћих институција и појединаца, али и иностраних, те да је важно да све стране макар у нечему буду задовољне.
Али, ко су стејкхолдери? Једним називом – то би биле заинтересоване стране. Појединци, компаније, институтције које имају неки интерес у одређеном поступку, процесу, било да се ради о бизнису, законодавству, руковођењу државним или приватним институцијама.
Реч је по пореклу сложеница, тачније сливеница из енглеског језика (stakeholder), сфера њене употребе је пословање, односно бизнис, али се код нас најчешће јавља у дискурску невладиног сектора, откуда је, претпостављамо, преко различитих пројеката, и ушла у српски језик.
Без обзира на став да не треба изгонити речи страног порекла из српског језика, овај варваризам би се ипак могао адекватно превести. Овако, само уноси забуну у јавност, посебно када се употреби у множини, чиме се заправо прикривају и мистификују они који учествују посредно или непосредно у неком процесу и чекају најповољнији исход.
пише: др Марина Николић
Истраживање спроведено уз подршку Фонда за науку Републике Србије, 7750183, Јавни дискурс у Републици Србији – PDRS
