Реч дана

Понешто о речи 2022. године гаслајтинг (gaslighting)

Написао/ла Језикофил

Избор за реч године традиција је која све више привлачи пажњу лингвиста, лексикографа, али и медија, упућујући из године у годину на одређене језичке, културолошке, социолошке, политичке и економске трендове у развоју језика, али и друштва.

Речи које „побеђују” на овим изборима често су неологизми (као нпр. постистина, фејкњуз, селфи, вејповати, бинџовање, брегзит) који се путем медија, друштвених мрежа и сл. убрзано шире у лексичке системе других језика, а неке од речи које су биране последњих година биле су и: пандемија, локдаун, младотрес, климатска криза, суфикс -изам, емоџи 😂 и др.

Међутим, када медији помпезно објаве да је изабрана реч године, не треба помислити да постоји неки универзални језички генератор и мерач на глобалном нивоу који сваке године у исто време ослушне, измери и обнародује реч године, већ се оне, од стране различитих институција, и често различитим критеријумима (од мерења претраге у речничким онлајн базама до анкета и гласања) бирају у многим светским језицима, у енглеском, немачком, руском, јапанском, словеначком и др.

До уха наших медија обично дође избор неког од познатих речника енглеског језика, Колинсовог, Оксфордског, Кембричког или Речника Меријам-Вебстер. Тако се прошле године нашироко писало да је реч године вакс (изабрао Оксфордски речник енглеског језика), а ове да је реч године гаслајтинг (изабрао колектив Речника Меријам-Вебстер).

Гаслајтинг је најлакше описати као акт или чин дуготрајног емотивног и психичког манипулисања (углавном у емотивној вези) или као довођење у заблуду некога зарад сопствене користи. Често је у питању ниподаштавање нечијих осећања, и представљање реaлности другачијом од онакве какву је жртва доживљава, што доводи до конфузије, мањка самопоуздања, константног преиспитивања стварности, али и зависности од починиоца.

У психологији је као термин почео да се користи од 60-их година 20. века, а назив потиче од комада Патрика Хамилтона из 1938. године, адаптираног у популарни филм Џорџа Кјукора из 1944. године „Плинска светлост” (енгл. Gaslight) са Ингрид Бергман и Чарлсом Бојером. У самом филму, лик који тумачи Бергманова трпи константне што суптилне што директне манипулације од свог мистериозног, старијег супруга, који различитим махинацијама (па чак и преварама) мења реалност око ње (чини да губи накит, да нестају слике са зидова, пригушује плинско светло у кући и др.) не би ли је убедио да је сама одговорна за већину тих ствари и да полако губи разум.

Чарлс Бојер гаслајтује Ингрид Бергман у филму „Плинска светлост“ (1944)

У српском језику за овај термин још увек немамо одговарајући превод, те зато често у последње време можемо чути да је неко гаслајтер, да гаслајтује некога и да је гаслајтовање све већи проблем у емотивним односима. Ако бисмо размислили о неким заменама овог директно пренетог англицизма, оне би биле: слуђивати некога (тј. правити га лудим), убеђивати га у нешто, гушити га, обмањивати, доводити у заблуду, заваравати га, манипулисати њиме и сл.

Колектив Речника Меријам-Вебстер изабрао је гаслајтинг за реч године јер су приметили да је претрага значења овог термина у њиховој онлајн речничкој бази порасла за 1740% у 2022. години. Једно од објашњења за пораст претраге термина јесте и чињеница да је он мимо емотивних односа све чешће почео да се користи и у другим контекстима, на пример у односу политичара према својим гласачима, медија према гледаоцима, чак и доктора према пацијентима, и да се сасвим добро уклапа у општу друштвену климу која је већ изабрала речи као што су постистина или фејкњуз (лажне вести) за речи године. Друго, нешто једноставније објашњење налази се у претпоставци да говорници енглеског језика нису били сигурни како се овај термин пише (као једна или две речи), па је и тај правописни аспект условио његову велику претрагу у 2022. години.

У сваком случају, не сумњамо да ће одабир гаслајтинга за реч године помоћи многима да препознају обрасце овог поступка и у свом животу и нађу начина да му се одупру.

пише: др Слободан Новокмет

Истраживање спроведено уз подршку Фонда за науку Републике Србије, 7750183, Јавни дискурс у Републици Србији – PDRS

Оставите коментар