Вероватно сте досад већ чули за израз с мене па на уштап, али можда баш нисте били сигурни и да је његово значење с времена на време, у великим временским размацима, ретко, врло ретко. Тако је и наш књижевник Рајко Петров Ного назвао своју последњу књигу.
Мена у овом контексту означава положај када се Месец налази у конјункцији са Сунцем и када је Земљи окренут неосветљеном страном, док уштап означава пун Месец, односно време када је пун Месец.
Нисам сигуран да сте у праву када говорите о „менама“. Мене се односе на промену Месечевог лика, и одговарају латинском облику „фазе“. Када је Месец у конјункцији са Сунцем тада је нов (често се каже и млад, мада би се то најпре могло односити на појаву првог српа на небу). Дакле, мене и нов Месец нису синоними, ако не превиђам нешто важно.
Ово су вам дефиниције из Речника САНУ које се односе на Месец:
4. астр. а. положај у којем се налази Месец и лик који он добија због различите изложености његове осветљене стране погледу са Земље; одговарајући положај и лик унутрашњих планета. — Месец … се јавља у разним светлосним облицима, који се зову мене или фазе (Радив. Т. 2, 31). Меркур и Венера … показују различите фазе (мġне) (Астр., 88). (Свезн., под месец).
б. положај када се Месец, посматран са Земље, налази у истом правцу као и Сунце (у конјункцији), кад је Земљи окренут неосветљеном страном, после чега се појављује као млади Месец. — Ено јарка преко неба сунца, | И мјесеца, што вријеме каже | По мијени и уштапу своме (Новић 2, 1). Лишћа од кадуље … вари и ону воду пиј, особито пред мијену и ужбу (Дувно, Нуић А., ЗНЖ 21, 116). Нове хаљине прати на мијени [не ваља се], јер ће се одмах раздерати (Пав. 26, 15). Недјеља послије мијене зове се млада недјеља (ЦГ, Јовић. 12, 315). Мјесец се испунио до уштапа и тањио на срп до мијене, а њега нема (Сарајл. 1, 29). Изиђе [ми] на очи чичица са његовом страшном секирицом која ми остави календар у леђима, те увек знам кад је мена и уштап (Весел. 18, 261).