Познато нам је да се сефте, у прилошкој служби, користи да се означи како се нешто догађа први пут: – Добио је јединицу у школи. То му је сефте.
Међутим, мање је познато да је основно значење овог помало архаичног турцизма почетак рада, први дневни пазар, а у исти деривациони ланац можемо да сврстамо сефтеџију – првог купца и глагол сефтеисати са значењем направити први пазар.
На југу Србије имала сам прилику да „сефте“ чујем у изразима који значе некакво задовољство.
„То му је сефте да уради.“ Шта ви мислите о томе?
Иако није забележено у речницима, верујемо да је код неких говорника, или у дијалекатским срединама, могло да се развије и ово значење, које вероватно води порекло од тога да први пазар или прва муштерија доносе срећу и представљају нешто добро и позитивно, нешто што причињава задовољство.
Zadovoljstvo je „merak“… „sefte“ se odnosi na nesto sto se desava prvi put…