Медији се у ова трусна времена, између осталог, питају и да ли ће служење хране по принципу шведског стола у ресторанима опстати, с обзиром на увођење нових хигијенских мера и већег опреза људи који све више избегавају гужве и чињеницу да за једним столом треба да користе исти прибор.
А питање, које можда делује сувишно, јесте одакле нам долази шведски сто: − Па, наравно, из Шведске!
Али то је само донекле тачно. Наиме, обичај самопослуживања разноликом храном са столова можда смо заиста преузели од Швеђана, али нисмо преузели и њихову реч за тај обичај, а то је smörgåsborg, што на шведском заправо значи „сто са сендвичимаˮ, од речи smörgås – сендвич и bord – сто.
Овакав концепт служења хране постао је интернационално познат 1939. године на Светској изложби у Њујорку, где га је популаризовао шведски павиљон. Испрва се састојао од хладних и топлих јела, а обавезан део шведског стола били су хлеб, путер и сир, док је послуживање почињало од различитих врста риба као што су харинга, лосос и јегуља.
Пише: Слободан Новокмет