Реч дана

Ко се то бави личним именима?

Написао/ла Језикофил

Пише: мср Душан Стефановић, Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици

Полазећи од тога да су се лична имена појавила заједно са настанком језика за потребе комуницирања и да су она звучна ознака сваког појединца, бављење њима поставља се лингвистима као обавеза.

Речник САНУ под одредницом име наводи више значења: а) лични назив човеков који званично добије по рођењу и који с презименом представља пуну ознаку идентитета; б) потпунији назив личности који чини име и презиме (често и име по оцу), или само презиме; лично написан такав назив, потпис; в) назив изведен од имена са хипокористичним или пејоративним значењем; г) назив који се измисли за некога, који се надене коме (обично према некој физичкој или психичкој особини), надимак; д) посебан назив за појединачно митолошко биће, а Петар Скок у Etimologijskom rečniku hrvatskoga ili srpskoga jezika наводи да се изведенице праве од двеју основа, од imen- и ређе од im-.

Личним именима бави се антропономастика (грч. ántrophōs – човек; ónoma – име), чија је јединица антропоним. Поред имена, у антропонимски систем једног језика улазе још и презимена и надимци – лични и породични, а све наведене категорије предмет су ономастике. Уз антропониме, ономастика се бави још и проучавањем топонима, хидронима, зоонима, оронима, итд.

Најважнији подухват у српској лингвистици који се тиче личних имена јесте Речник личних имена код Срба Милице Грковић, објављен 1977. године. У овом речнику могу се наћи подаци о пореклу и начину грађења српских имена, те тако, на пример, можемо сазнати да је корен имена Звездан посведочен у старом слов. сложеном имену Звездодраг, да је сложено име Миомир настало према имену Драгомир, да се име Касија у народу почело давати услед утицаја романа Касија царица Милована Видаковића, да је Харалампије онај који блиста од радости, али и да је име Трајан повезано са глаголом трајати и да је давано као заштитно име.

Ако сте се икада запитали да ли су Првослав и Радослав једнако распрострањена имена данас као што су била у прошлости или ако вас пак занимају порекло и семантика појединих имена, одговоре на та и слична питања можете наћи у радовима ономастичара. Све чешће њихов предмет проучавања јесте и анализа имена у појединим књижевним делима, чиме се формира поддисциплина ономастике – литерарна ономастика (= стилистичка ономастика). Резултати истраживања српских ономастичара објављују се, поред обимнијих студија, научних чланака и релевантних речника, и у Ономатолошким прилозима – гласилу Српске академије наука и уметности. До датума писања овог чланка објављено је 26 бројева часописа.

Лична имена везују се за одређену групу, културу и нацију и развијала су се махом на бази аутентичне српске традиције, а како је ономастика уско повезана са етнологијом, дијалектологијом и етимологијом тако су и ономастичка истраживања важна за проучавање језика, али и за културу, историју и традицију једног народа.

 

Литература:

Драгићевић, Р. (2010). Лексикологија српског језика. Београд: Завод за уџбенике.

Оставите коментар