Реч дана

Како су настала нека од српских имена?

Написао/ла Језикофил

Пише: мср Јована Иваниш, докторанткиња Филолошког факултета и сарадница Института за српски језик САНУ

Лично име је име које добијамо по рођењу и које уз презиме постаје ознака нашег идентитета, симбол наше личности и стални пратилац у животу. У неким културама верује се да име одређује судбину човека, те родитељи посебну пажњу посвећују одабиру имена за новорођено дете. У значењу имена огледа се култура једне нације, њена традиција, историја, религија и поглед на свет, а питање порекла имена занима многобројне научнике, пре свега лингвисте, дијалектологије и етимологе, али и историчаре и етнологе.  Изучавањем антропонима (имена, презимена и надимака) бави се наука која се зове ономастика (грч. ónoma – име).

Имена су у нашој традицији настајала на различите начине, а као две велике групе можемо истаћи словенска (народна) и библијска (календарска) имена. Најстарија имена наслеђена су из прасловенске заједнице, творена су од различитих прасловенских основа и можемо их назвати старим словенским именима. Од именичких основа гора, зора, слобода и душа настала су нека од најпопуларнијих мушких имена XX века – Горан, Зоран, Слободан и Душан, док је од именице снег настало женско име Снежана. Од корена именице страх настало је данас популарно име Страхиња. Многобројна имена настала су од придевa – додавањем суфикса на придев драг настало је име Драган, а од придева мио настала су имена Милан, Милош и Милица. Од наведених придева суфиксацијом су настала имена Драгутин и Милутин, као и двосложно име Миодраг. Од придева горд настала су имена Гордан и Гордана, а од придева тих данас популарно име Тијана. Име Мирослав такође је двосложно, а настало је од основа мир и слава, које су постајале основе и за многа друга имена као што су Мирко и Славко, али и двосложна имена Драгослав, Радослав, Владимир, Љубомир и сл. Поједина имена настала су префиксацијом, односно додавањем префикса на основу, а као неке од примера можемо издвојити имена Предраг и Ненад. Најпопуларније име настало према имену животиње је име Вук, за које је Вук Караџић написао: „Кад се каквој жени не даду дјеца, онда надјене дјетету име Вук, јер мисле да им дјецу вјештице једу, а на вука да неће смјети ударити”. Од исте основе настала су и имена Вукан, Вукашин, Вукадин и многа друга. У данашње време честа су имена Лав и Срна, такође настала према зоонимима. Женска имена често су настајала од фитонима, па тако у нашем језику постоје некада популарна имена Ружа, Ружица, Невена, Љиљана, Вишња, али и данас веома популарна Дуња. По именима словенских божанстава настала су женска имена Весна и Даница, која су, такође, некада била учесталија.

Преузето са портала N1.

Након досељавања Срба на Балкан и примања хришћанства, све чешћа су била библијска (календарска), односно хришћанска имена, која су потицала из различитих језика. Најпопуларнија имена потицала су из грчког језика, и то су Никола („народ побеђујеˮ), Стефан („венацˮ), Филип („љубитељ коњаˮ), Петар („камен, стенаˮ), Димитрије („род земљинˮ), Александар („заштитник људиˮ), Василије („царскиˮ), Лука („светлостˮ), Јелена („сунчева светлостˮ), Софија („мудростˮ) и Теодора („божји дарˮ). Са друге стране, из латинског језика у наш језик дошла су имена као што су: Марко („мужеван; рођен у мартуˮ), Павле („малиˮ) и Константин („постојанˮ). Велики број имена која су веома популарна и данас води порекло из хебрејског језика, а нека од популарних мушких имена су Михаило („сличан богуˮ), Гаврило („бог је моја помоћˮ), Лазар („помаже богˮ), Јован и Иван („бог се смиловаоˮ). Женске варијанте ових имена, Јована и Ивана, представљају нека од најпопуларнијих имена последњих деценија XX века, али их у нашој историји скоро уопште није било. Најпопуларнија женска хебрејска имена која опстају у нашој култури су Ана („милост, захвалностˮ) и Марија (претпоставља се да значи „вољенаˮ, иако има још неколико варијанти у различитим језицима).

Уколико погледамо историјске прилике, можемо закључити да су словенска имена била популарнија од календарских све до последњих година XX века, када преовладавају календарска имена. Иако су се народна имена одржавала кроз историју, календарска имена преовладала су у областима преко Саве и Дунава у XVIII веку. Интересантно је да су се у тим областима појављивала и необична страна имена као што су, на пример, Аркадије и Пелагија. У XIX веку, када долази до буђења националне свести, многи Срби мењали су имена страног порекла у словенска, народна имена. Издвојићемо пример Бранка Радичевића, који је словенско име Бранко узео уместо свог страног имена Алексије. Нека имена, као што су Олга, Наташа и Тамара, ушла су у наш језик путем руских класика, иако нису сва руског порекла. Име Тамара заправо је хебрејског порекла са значењем „палмаˮ.

Данашњи родитељи углавном се одлучују за библијска (календарска) имена, те су последњих година најпопуларнија имена Лука, Никола, Софија и Анђела. Честа су и имена значајних личности из српске историје, као што су имена из лозе Немањића: Стефан, Душан, Урош, Немања, што се може објаснити тежњом за очувањем српске историје и традиције. Нека од старих словенских имена која су популарна и данас су: Вук, Милош, Душан, Милица, Невена. Веома су фреквентни хипокористици, имена од миља, који се данас користе као пуна имена: Лена, Лана, Нина, Нађа, Коста, Алекса, али и многобројна необична имена или имена познатих личности данашњице.

Литература:

Милица Грковић, Речник личних имена код Срба, Београд, 1977.

Петар Скок, Etimologijski rečnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Загреб, 1971–1974.

Лексикон српског средњег века, Сима Ћирковић/Раде Михаљчић, Београд, 1999.

 

Фотографија преузета са портала N1.

коментара

  • Како је настало једноод по мом мишљењу најлепших женских имена у србији име Биљана? ,шта извоно значи то име.

    • Није докраја разјашњено порекло, али претпоставља се да може бити од речи „биље“, „биљка“, па се она која се назове Биљана сматра лепом, малдом и нежном као биље, која је као пролеће и сл.

    • Кристина је старо име грчког порекла које изворно означава „ону коај прати Христа“. Миливоје би могло означавати изворно „милог, драгог“ војника, тј. борца, ратника.

Оставите коментар