Ти би(х) хтео песмом да ти кажем

пише: др Марина Николић (научни сарадник Института за српски језик САНУ)

Како септембар закуца на врата, осим граје деце из школских дворишта и мириса печене паприке, улицом се шире и звуци свадбених звона. Важан, можда и најважнији састојак свадбеног весеља јесте музика. Званице се веселе, бенд свира без престанка, ниже песму за песмом, а некад се у тим песмама поткраде и која језичка грешка. Ту нису криви извођачи, већ текстописци. Навешћемо неке примере за то.

Певачица већ на почетку свадбе креће с хитовима. Један такав је „Црвен конац“ Ане Бекуте са проблематичним стихом Везаће му моја рука црвен конац око струка да ме ожени. Већ је Језикофил писао о томе да у значењу „узети неку особу за жену“ допуна глагола оженити се треба да буде у инструменталу без предлога, па би тако исправљен стих могао, додуше неримовано, да гласи – да се ожени мноме.

Рефрен песме Весне Змијанац „Не куните црне очи“ завршава се стихом Поново би моја недра у загрљај његов хтеле. Њене би груди можда некуд хтеле, али недра би једино хтела. Тежња за римом, некада јединим критеријумом наших новокомпонованих песама, учинила је да уз ову реч, иначе именицу pluralia tantum, што значи да је увек у облику множине, овог пута множине средњег рода (попут село – села, ведро – ведра), буде глагол у погрешном облику.

-Хоће ли ми неко додати Правопис? Слика преузета са сајта www.hercampus.com

Кулминација весеља постиже се када крене Тозовчева песма „Влајна“, о љубави Влајне из наслова и Шумадинца који губи главу занесен Влајниним љубавничким умећем, а посебно црним очима, па каже: Црне очи Влајна има, занела ме она с њима. Без губљења риме могло би се отпевати, а да је притом и граматички исправно, занела ме она њима, поштујући правило да се инструментал средства користи без предлога.

А кад Жељко Самарџић запева „Кафанску певачицу“, већ су гости, они мушки, попустили чвор на кравати и раздрљили кошуљу. У стиху Дивна, дивна уста она има, ех, кад би ме пољубила са њима певач се вајка употребљавајући притом опет онај несрећни инструментал средства уз који је предлог са сувишан. Мада, уколико овог предлога, у дужем облику с факултативним а, не би било – стих би био за слог краћи, те се не би уклопио с претходним. Но, имајући и то у виду, грешка је ипак грешка.

Неизбежна Галија с песмом „Дигни руку“ саставни је део „блока за младе“. Када певач запева прве стихове рефрена Дигни руку, дигни обадве! многи помисле да се ту крије грешка, то јест да је облик броја обадве нормативно неисправан. Међутим, речници српског језика не карактеришу ову реч као неисправну, а ни Нормативна граматика не наводи је као погрешну, већ обадва сврстава у основне опште бројеве.