Као главни град Хеџаса и родно место пророка Мухамеда, Мека се пише великим почетним словом.
Међутим, овај назив попримио је и особине заједничке именице и добио метафорично значење значајног, познатог средишта, стецишта, главног центра уметности, културе, науке и сл., нпр. „Париз је почетком 20. века био мека уметности и културе”. У тим случајевима именицу мека писаћемо малим словом.
Stvarno ne znam cemu ovo… Izraz nije toliko cest, da bi postao zajednicka imenica, a mesanje s pridevom unosi dodatnu konfuziju.
Изгледа да су правописци и лексикографи нашли довољно примера у публицистици да оправдају стварање овог епонима (поред оних који су нам много познатији и раширенији као што су каладонт, жилет итд.). До одређеног хомонимског мешања са придевом мек у женском роду може доћи (као и уосталом у многим таквим случајевима), али обично је из контакста јасно о којој се врсти речи ради.