Божић је највећи и најрадоснији хришћански празник, симбол породичног окупљања и љубави.
Божић се пише великим почетним словом:
– Срећан Божић!
Међутим:
– Срећни божићни празници.
Уобичајан божићни поздрав и честитање гласи Христос се роди, а одговор на тај поздрав гласи Ваистину се роди (ваистину је застарели прилог у значењу доиста, заиста).
Правопис српскога језика препоручује Христос, дословно преузето из грчког језика, уместо учесталијег Христ, али препоручује да се у осталим падежима мења Христ, Христа, Христу итд.
Уместо ових ХИМЕРА боље је (природније):
„Христ се родио!“
„Заиста се родио!“ или „Истина, родио се!“
То је једноставно укорењено наслеђе црквенословенског језика чија је руска редакција и данас званичан језик црквених богослужења и која се примила и опстала у народу
Саглсан сам у потпуности – исто то и сам препоручујем, заправо „Христ се роди! Заиста се роди!“.
Питање за Језикофил: нисам разумео зашто Правопис препоручује Христос уместо Христ, с обзиром на то како се преносе грчка имена у српски? Не кажемо ни Персеус,.. и слично?
Zato što se Pravopis u ovakvim slučajevima ne bavi time kako treba, nego kako jeste, a dodatno određuje još kako se to pravilno piše. Matica srpska nije institucija koja se bavi religijskim pitanjima, pa tako ni pozdravima i čestitanjima. Bar ne preskriptivno. Još manje ste to Vi pojedinačno, uz dužno poštovanje. Vuk je svojevremeno, takođe posmatrački, zabeležio uskršnji pozdrav „Ristos vaskrs“, čime je dohvatio i etnološku komponentu ovakvih pitanja.
Наш језик није створен 1945. већ баштини хиљаду година постојања.
„Свети Саво“, није српски језик настао ни са тобом, и свакако је старији од тисућу/хиљаду година.