Ако честитате празнике писмено, путем честитке или СМС-а, потрудите се да то буде у складу са Правописом, па ће можда и цела следећа година ићи као по лоју. Дакле, Нова година се пише великим почетним словом, ако мислимо на празник, али „срећна ти нова 2015. година“ писали бисмо малим словом. Правопис такође каже да су облици срећан, -на, -но/сретан, -на, -но дублети, с тим што је облик са „т“ карактеристичнији за западне крајеве (о чему је за Језикофил већ писала Рада Стијовић).
Било како било, важно је да следећа година заиста испуни наша очекивања и донесе нам много радости, здравља, среће и задовољства, а прави начин да закорачимо у њу је да је „исправно“ честитамо. Срећна вам Нова година!
Ako praznike čestitamo PISMENO, valjda se podrazumijeva da je u skladu sa Pravopisom. 😉
Подразумева се само ако обратите обратите пажњу на правописна правила, многи ће различите празнике честитати писменим путем а неће водити рачуна ни о великом слову ни о интерпункцији.
Никако, али никако, не честитати „Срећан Божић и Нова година:“ Јер то тако не иде ни код једне хришћанске верске заједнице. На жалост, код Срба се одомаћило слављење, па и честитање на такав начин.
Ако се Нова година пише великим словом, зашто се онда „срећна ти нова 2014. година“ пише малим? То значи, по некој мојој логици, да би требало писати и „срећан ти божић“, иако се Божић пише великим словом.
У том случају мисли се само на нову календарску 2014. по реду годину, па се зато не пише великим словом, док се у случају писања великог слова мисли на конкретан празник дочека који се слави у ноћи између 31. децембра и 1. јануара и који има назив „Нова година“. Иако верујемо да људи и када честитају празник обухватају том честитком заправо целу предстојећу годину, та два случаја се у Правопису разликују. Слично би било и у реченици: „За време дочека нове 2014. године, честитаћу свим рођацима Нову годину.“