Најстарији трагови употребе примитивних кармина или ружева за усне датирају из IV миленијума пре нове ере, а пронађени су код древних цивилизација на тлу Месопотамије и Старог Египта. Први модерни козметички ружеви за усне нашли су се у комерцијалној продаји тек крајем ХIX века, да би потом овај предмет постао неизоставан део готово сваке козметичке торбице. Данас можемо бирати између ружева за усне чврсте, кремасте или течне структуре, а када је реч о боји, чини се да ограничења нема, те долазе у свим нијансама, тоновима и подтоновима. А одакле потиче назив омиљеног козметичког комада многих жена широм света?
Како читамо у Великом речнику страних речи и израза Клајна и Шипке, именица кармин јавља се најпре у значењу интензивно црвена боја која се добија од штитасте ваши, кошениле, а посредно означава и козметичко средство за мазање усана и образа, црвене или ружичасте боје, руменило, руж. Вековима су се за бојење усана користили пигменти црвене боје биљног или животињског порекла, првенствено због сличности с природном бојом усана. Један од најпознатијих природних црвених пигмената добија се из сока штитастих ваши, паразитских инсеката који обитавају на једној врсти кактуса пореклом из Јужне Америке. Пошто су се нијансе црвене боје од давнина добијале из течности коју производе различите врсте црва, то се очекивано одразило и на језичком плану. Примера ради, у многим словенским и романским језицима и данас се јасно уочава корен црв-/черв- (< прасл. *čьrvь ‘црв’) односно ver- (< лат.vermis ‘црв’) у структури придева којима се означава црвена боја (уп. срп-хрв. црвен, буг. червен, чеш. и словач. červený, укр. червоний; порт. vermelho, фр. vermeil, катал. vermell). Исти механизам запажа се у историјском развоју француске речи carmin, која је у српски језик ушла највероватније посредством немачког, што се може наслутити и по начину њеног прилагођавања. Наиме, да је директно ушла у наш језик, засигурно би то било у облику кармен (уп. satin/сатен, goblin/гоблен, refrain/рефрен). Иако њено порекло није у потпуности разјашњено услед недостатка писаних сведочанстава, претпоставља се да је изведена из непотврђеног средњовековног латинског облика *carminium, насталог сажимањем арапског qīrmiz (уп. санскр. kṛmi ‘црв’) и латинског minium ‘наранџастoцрвена боја добијена оксидацијом олова, пигмент црвеног олова’. Иако је поступак производње козметичких производа данас знатно унапређен, карминска киселина пореклом из мртвих инсеката и даље је чест састојак како производа за бојење усана, тако и сенки за очи и руменила, а неретко се користи и у прехрамбеној индустрији.
Именовање предмета или особа према доминантној боји један је од универзалних механизама метонимије. Пошто се за мазање усана вековима користила нека нијанса црвене, ова боја уједно је послужила за именовање одговарајућег козметичког средства у многим језицима. Што се тиче синонима руж, који у српском увелико преузима предност у односу на кармин, у питању је још један галицизам јасно мотивисан црвеном бојом (фр. rouge ‘црвен’). За разлику од француског, у коме је због подударности с одговарајућим придевом обавезна употреба читаве синтагме rouge à lèvres ‘руж за усне’, у нашем је језику елиптични, скраћени облик ушао у општи речник. Према томе, у (не тако) давна времена спојеви као што су црвени кармин/руж послужили би нам као добар пример сувишне употребе истозначних речи, док су данас значењски и стилски потпуно прихватљиви, али и нужни. А како и не би у мноштву доступних ружева у различитим нијансама црвене, наранџасте, ружичасте, љубичасте, беж, браон, сиве, па чак и црне боје!
Анђела Васиљевић
Институт за српски језик САНУ
Литература
Клајн, И. и Шипка, М. (2008). Велики речник страних речи и израза. Треће допуњено и исправљено издање. Нови Сад: Прометеј.
Макевић, M. (2020). „Црвено, волим те, црвено”. Славистичке цртице. Београд: Савез славистичких друштава Србије. <http://crtice.ssds.org.rs/crveno-volim-te-crveno/>.
De Vaan, M. (2008). Etymological Dictionary of Latin and the other Italic Languages (Leiden Indo-European Etymological Dictionary Series; 7). Leiden, Boston: Brill.
Dubois, J., Mitterand, H., Dauzat, A. (2007). Dictionnaire étymologique & historique du français. Paris: Larousse.
Krimer-Gaborović, S. (2019). Prepoznavanje i imenovanje boja u engleskom i srpskom jeziku. Novi Sad: Filozofski fakultet.
Ljubić, V. (2017). Analiza svojstava celuloznih tekstilnih materijala bojadisanih prirodnim bojilom životinjskog podrijetla ekstrahiranim iz Dactylopius coccus. Zagreb: Sveučilište u Zagrebu, Tekstilno-tehnološki fakultet.
Trésor de la Langue Française informatisé. Nancy: ATILF, CNRS & Université de Lorraine. < http://atilf.atilf.fr/>.
