пише: др Марина Николић
У Шумарицама, крај Споменика стрељаним ђацима и професорима, одржан је још један велики школски час, у спомен на недужне жртве нацистичког терора у Другом светском рату. Пре тога, епископ шумадијски г. Јован, са свештенством, служио је молебан за крагујевачке мученике из октобра 1941. године.
А пре мање од месец дана, уочи параде поноса, служен је молебан у Храму Светог Саве. Присталице покрета „Двери“ присуствовале су молебну после кога су прошетале београдским улицама, изражавајући протест против параде поноса.
Молебан се служи често, у разним приликама и на молебнима се увек окупи велики број верника. Сама реч потиче из црквенословенског језика, дакле, пореклом је стара, али се тек у последње време активно употребљава, отприлике последњих петнаестак година. Има значење пригодног молитвеног обреда. А пригоде су разне и бројне.
Треба истаћи честу погрешну употребу ове речи у различитим падежима, па тако, на пример, читамо у новинама следећи наслов: Више од 100 верника на молебану за престанак кише. Наиме, у речи молебан долази до гласовне алтернације непостојано а, те тако ова реч у номинативу гласи молебан, у генитиву молебна, дативу молебну и тако даље. У номинативу множине гласи молебни.
Mislim da niste upravu kod ove riječi. Mijenja se smisao imenice ,,moleban“, tako da nepostojano ,,a“ mijenja rod imenice, ako bi se sprovodilo pravilo, ,,Moleban“ je imenica muškog roda, a postao bi imenica ženskog roda (koja ne postoji) i izgubio bi značenje. Moleban-molebanu, Molebnu ne može biti pravilno, osim ako se ne bi koristila riječ kao pridjev. Hpr. Molebno veče, molebne večeri, molebnoj večeri i sl..
Именица јесте мушког рода, а можете проверити у Речницима САНУ и Матице српске каква је њена промена, или у Морфолошком речнику на сајту lexicom.rs, дакле свуда је наведено молебан, молебна. У вези са придевом, ту сте у праву, постоји и придев молебан, молебна, молебно зас. молбен, чак се исто акцентује као именица и има дужину на другом слогу. Због тога се у речницима придев и именица третирају као хомоними и обележавају бројевима 1 и 2 да би им се разликовала обрада.
Уколико је у речи „молебан“ акценат на другом слогу, онда, по аналогији са речју „преседан“, генитив једнине треба гласити „молебана“ (попут израза „без преседана“). С друге стране, ако је акценат на првом слогу, онда доиста генитив мора гласити „молебна“, по аналогији са речју „поредак“‒„поретка“.
У јавном употреби ове речи готово сви спикери и јавне личности изговарају ову реч са акцентом на другом слогу па нам зато и звучи необично њена употреба у генитиву једнине са непостојаним „а“.
Решење може бити:
а) у говорној пракси изговарати МОлебан уместо моЛЕбан
б) или наставити са изговарањем моЛЕбан, али са корекцијом у језичкој норми када је генитив једнине у питању.