Одмах да разјаснимо једну ствар, усисАвање је изузетно напорно, а понекад и монотоно, не можете чак ни музику да слушате док усисАвате од буке вашег усисИвача. А онда вам комшија лупа од силне галаме коју правите, а ви му довикујете: – УсисАвам! И још, притом, морате да пазите да не кажете „УсисИвам!“. Глагол је усисАвати, а никако усисИвати. Презент тог глагола гласи и усисам и усишем, мада се овај други облик претплатио на радњу увлачења течности, нпр. сламчицом.
Многи се питају зашто, када већ усисАвају, досадни и бучни уређај којим то раде зову усисИвач, зар не би требало усисАвач. Међутим, ако погледамо у Речник Матице српске видећемо да су облици усисАвач, усисИвач и чак усисач потпуно изједначени и равноправни. Временом се, ипак, усталило да наше средство за прављење галаме зовемо само усисИвач, а тако нам предлаже и Правопис српскога језика.
(С.Н.)
Требало би знати да је ово семо једно од двају супротстављених мишљења (и на оваквим местима би то требало да се каже). После наведеног чланка М. Ковачевића стоји напомена редакције (Митар Пешикан, Мирослав Николић и Дара Гортан Премк, у којој се изражава неслагање са ставовима аутора чланка). И било би добро и то навести.
Драга Радо,
Ако мислите на прилог „С обзиром (на то) да“, он и јесте написан као препричавање рада који представља личан коментар аутора који ни у ком случају није нормативно обавезујућ, зато је на почетку и наведено шта званична норма каже о овом везнику. Неслагање чланова редакције „Нашег језика“ било је усмерено на понеке делове рада, а не на цео рад, али објавићемо и њихове аргументе испод овог рада.
Збуњен сам: У одговору Језикофила пише: ОБАВЕЗУЈУЋ. Може ли од ОБАВЕЗУЈУЋИ, па и у придевском значењу, икада да постане ОБАВЕЗУЈУЋ?