Mедији брује о папиној посети Сарајеву. Посета је добро прошла, а ми смо се ухватили за једну реченицу коју су листом пренели сви наши медији, што сугерише да је део агенцијске вести: „Трећи папински поход БиХ уједно је прва таква посета која ће имати и државнички карактер, за разлику од оних из 1997. и 2003. године када је тадашњи папа Иван Павле Други боравио у пасторалном походу Сарајеву, односно Бањалуци.“
Пасторални поход, односно пасторална посета појам је који је већини нејасан. Припада религијском дискурсу и означава свештеничку посету која је искључиво религијског карактера, служи вршењу црквених обреда и окренута је верницима, тј. пастви, стаду, па је јасно зашто се у основи ове речи налази реч пастир (лат. pastor).
Када је изабран за папу, у пролеће 2013. године, папино име изазвало је полемику у српској јавности. Чули су се гласови да је име које је, треба рећи, папа добио тек по избору (раније се звао Хорхе Марио Бергољо) у ствари Франциско (лат. Franciscus) (иако Правопис инсистира да је исправно Франсиско), те да не треба узети Фрањо као што говоре Хрвати. У српском језику име Фрања или Фрањо није уобичајено, већ папу можемо звати, рецимо, Франческо, и сл. Међутим, треба имати у виду да је сам папа одлучио да се назове по Светом Фрањи Асишком, јер му је он узор и жели да следи његов пут. Име овог свеца прилагодили смо српском језику као Фрања (не Фрањо), па нема разлога да и папу не зовемо – папа Фрања.
пише: др Марина Николић
Ја га, опет, зовем папа Фране или Вране, по начину на који се та имена изговарају код јунака Бакоње фра-Брна, дакле у СРПСКОМ књижевном језику Матавуља.
Bio sam ubedjen da će Vam zasmetati „papinski pohod“… Zašto ne ‘papski’?
И папски и папински су сасвим регуларни присвојни придеви од именице папа и има их у речнику.