Пише: др Јелена Јанковић, Институт за српски језик, САНУ
У време ванредног стања због епидемије изазване коронавирусом, често се говори о дезинфекцији и апелује се на грађане да редовно дезинфикују руке. У таквим обавештењима се редовно помињу речи као што су инфекција, дезинфекција и дезинфиковати. У ретким случајевима можемо на интернету прочитати како имамо „dovoljne količine dezinfekcionih sredstava“ и да ће се „ruke zaposlenih dezinfekovati na svaka dva sata, a dezinfenkovaće se i kompjuteri“. Шта је правилно, дезинфИковати или дезинфЕковати? Одговор ћемо наћи у пореклу тих речи.
Глагол дезинфиковати користи се у значењу „(из)вршити дезинфекцију, (о)чистити од заразних клица“ и у српском језику употребљава се од краја 19. века. Најстарије потврде у РСАНУ, које датирају од 1896. године, односе се на дезинфиковање животиња и просторија у којима бораве животиња: „За све време болести … коњарник треба чисто држати и дезинфиковати“. У српском језику потврђени су и синонимни глаголи дезинфицирати и дезинфектовати у првој половини 20. века. Са творбеног становишта, ти глаголи су добијени префиксацијом с префиксом дез-, који je од француског dé(s)-(<лат. de-), а којим се у српском језику граде и друге речи као што су: дезинформисати, дезинформација, дезинтегрисати, дезинтеграција, дезинсекција, дезорганизација итд.
Тај глагол имамо и у другим словенским и несловенским језицима у истом значењу: чеш. dezinfikovat, слч. dezinfikovať, укр. дезинфiкувати, буг. дезинфектирам, дезинфекцирам, рус. дезинфицировать(ся), слн. dezinficirati и пољ. dezynfekować. Буг. дезинфектирам, као и срп. дезинфектовати, француског су порекла, од фр. désinfecter<dés-+ infecter „заражавати“, „испуњавати смрадом“ (< лат. īnficere, супин īnfectum). На исти начин се тумачи енг. disinfect, са најстаријом потврдом с краја 16. в., као и нем. desinfizieren „дезинфиковати“ (по обрасцу срлат. desinficere), од којег је изведена именица Desinfizierung „дезинфекција“. Из немачког језика преузети су слн. dezinficirati у 20. веку и рус. дезинфицировать у 19. веку, у време пандемије колере 1831‒1832. године. Пољ. глагол dezynfekować изведен је од именице dezynfekcja „дезинфекција“ и први пут је забележен 1893. године. На домаћем терену изведен је и буг. глагол дезинфекцирам од именице дезинфекция.
У српском језику се, поред глагола дезинфиковати, употребљава и именица дезинфекција у значењу „уништавање заразних клица, чишћење заражених места, предмета и др. од клица“. У РСАНУ је та реч потврђена од прве половине 20. века. Општесловенска је, што значи да је сви словенски језици имају у свом лексичком фонду, уп. слн. dezinfekcija, буг. дезинфекция, пољ. dezynfekcja (први пут забележена 1891. године), чеш. dezinfekce, слч. dezinfekcia, рус. дезинфекция (потврђена од 1879. године), укр. дезінфекція и блр. дэзiнфекцыя. Све те речи су преузете или непосредно из француског или посредно преко немачког језика. Галицизмом се сматра нем. Desinfektion, док је фр. реч désinfection, са најстаријом потврдом из 1630. године, сачињена од префикса dés– и именице infection (<познолат. īnfectio од глагола īnficere). Енгеска именица disinfection изведена је од глагола disinfect.
У творбеном погледу реч дезинфекција садржи префикс дез– и именицу инфекција. Медицински термин инфекција значи „ширење заразних клица; продирање заразних клица у организам; болест изазвана заразним клицама“ и у РСАНУ је потврђен од прве половине 20. века. У словенским језицима је та реч такође страног порекла, што значи да су слн. infekcija, буг. инфекция, пољ. infekcja (са најстаријом потврдом из 18. века), чеш. infekce, слч. infekcia, рус. инфекция, укр. інфекція и блр. iнфекцыя, све преузете из француског или немачког језика. Нем. Infektion сматра се позајмљеницом из француског, од фр. infection.
Од именице дезинфекција су у српском језику изведени придеви дезинфекциони и дезинфекцијски „који се односи на дезинфекцију“ домаћим творбеним средствима, као што је то случај и у осталим словенским језицима: пољ. dezynfekcyjny < dezynfekcja, рус. дезинфекционный < дезинфекция, укр. дезинфекцiйний < дезінфекція итд.
У употреби је и именица дезинфектор, која се употребљава да означи стручњака за дезинфекцију или особу која врши дезинфекцију, као и апарат за дезинфекцију. Од те речи изведен је придев дезинфекторски „који је у вези с дезинфекторима, с дезинфекцијом“ и обе су потврђене у првој половини 20. века. У осталим словенским и несловенским језицима та реч се користи у истом значењу, в. слн. dezinfеktor, пољ. dezynfektor, рус. дезинфектор, укр. дезинфектор, енг. disinfector, нем. Desinfektor. Руска и немачка реч сматрају се галицизмима, од фр. desinfecteur, док се пољска изводи од именице dezynfekcja и енглеска од глагола disinfect. Српском лику дезинфектор по пореклу пре одговара нем. Desinfektor, него фр. desinfecteur, с обзиром на то да се друге речи преузете из француског језика завршавају у српском на –ер, нпр. кондуктер < фр. conducteur, актер < фр. acteur, инжењер < фр. ingénieur.
Да закључимо, све поменуте речи дезинфиковати, дезинфекција, инфекција и дезинфектор сматрају се интернационалним речима. Именице дезинфекција и инфекција су француског порекла (преузети евентуално посредством немачког језика), од фр. désinfection и infection, попут осталих галицизама као што су: детекција < фр. detection, деконструкција < фр. déconstruction итд. Што се тиче глагола, можемо рећи да је дезинфектовати француског порекла, од фр. désinfecter (као што је галицизам респектовати од фр. respecter). Глаголи дезинфиковати и дезинфицирати су преузети из немачког језика, од нем. desinfizieren, као што су германизми: верификовати < нем. verifizieren, ратификовати < нем. ratifizieren или дуплицирати < нем. duplizieren. На крају, на основу свега изнетог, можемо одговорити на питање с почетка текста, глагол дезинфековати је неправилан и не препоручује се, јер није лингвистички утемељен.
