Делује да данас живимо у сајбер времену, да је све напрасно око нас постало сајбер: сајбер криминал, сајбер ратовање, сајбер дружење, сајбер реалност…
У Великом речнику страних речи лексема сајбер дефинише се као непромењиви придев, скраћеница од кибернетички, који се односи на компјутере и на информационе системе. Реч сајбер у српском језику директна је позајмљeница из енглеског језика у изворном фонетском облику, а њен адаптирани парњак кибер- присутан је у оквиру деривационог гнезда кибернетика/кибернетички/кибернетичар и у лексеми киборг (cyb + org/организам = cyborg).
Води порекло од скраћеног облика придева кибернетички (кибернетика/cybernetic, што означава „теоријске студије о комуникацији и процесима контроле у биолошким, механичким и електронским системима, посебно у биолошким и вештачким системима”), док је етимолошко порекло од грчке речи kubernētēs (владар, гувернер, управљач, пилот) / kubernan (владати, управљати), а ту реч проналазимо као корен и у називима губернија, гувернер итд.
Реч сајбер доживела је експанзију 1982. када ју је писац Вилијам Гибсон користио у оквиру сложенице сајберспејс, а под окриљем жанра који је касније добио назив сајберпанк. Сајберспејс се дефинише као „свеукупан замишљени простор у коме се одвија комуникација и размењују информације, нарочито путем интернета, без обзира на … физичку удаљеност корисника“.
Пошто је више него очигледно да је простор око нас постао све више сајбер, и да смо и ми сами постали сајбер путници кроз њега, није наодмет да запамтимо да двочлане спојеве са лексемом сајбер треба писати одвојено (сајбер ратник, сајбер љубав, сајбер кафе и сл.).