Иако им се то често чини, студенти нису запостављени. Њиховим мукама неретко се баве и новине. Оно што зна свако ко је уписао факултет читамо и у једном броју Политике: „За провере знања студенти се углавном припремају учећи из фотокопираних књига, хрестоматија и скрипта.“ Али једна се студенткиња српског језика и књижевности, такође за Политику, вајка: „Ми заправо немамо уџбенике, као ни скрипте. Учимо, читајући литературу, студије, есеје, анализе дела…, као и белешке са часа.“ А студент архитектуре објашњава колико је заправо студирање скупо, па, између осталог, каже: „За сваки предмет на години имамо по три до четири скрипте, а имамо 16 предмета. Те скрипте морамо да набавимо.“
Не зна се шта је горе, да ли са скриптима или без њих, али је најгоре када ту реч образовани и академски грађани неправилно употребљавају. Скрипта је реч која има само облик множине средњег рода (pluralia tantum) попут речи врата, кола, леђа, прса, уста. Ове речи не треба употребљавати у једнини, па је исправно само То пише у скриптима, а не То пише у скрипти нити То пише у скриптама. Генитив множине гласи скрипата.
