Реч дана

Шта је буквица из „очитати (не)коме буквицу”

Написао/ла Језикофил

„А јесу ли”, као узгред питам, „попуњене буквице?” „И буквице и објаве”, каже. „И потписане већ. Само да сутра предате униформе и ћебад и вољно”.

Ко се сећа овог одломка из романа „Кад су цветале тикве” Драгослава Михаиловића, можда му се у први мах учинила необичном употреба речи буквица, које се већина сети када „некоме треба да очита буквицу” – у смислу да некога прекори, изгрди, одржи му лекцију и сл.

Међутим, у контексту из романа у коме Љуба Врапче покушава дан раније да изађе из војске, буквица има значење које је у Речнику САНУ забележено као застарело, а то је војничка исправа, војна књижца, радна или каква књижица.

А шта представља буквица из израза очитати некоме буквицу? Могу се наћи тумачења на интернету која овај израз повезују управо са значењем војног документа, дакле, очитати неком правила понашања (као у војсци). Међутим, верујемо да је овај израз старији од тога.

Речник САНУ као основно значење буквице нуди значење азбука (утврђен ред слова) и испоређење са именицом буква2 у застарелом значењу – слово. Дакле, сада смо већ близу одговора – очитати некоме буквицу (азбуку) значи рећи му нешто како иде по реду, протоколу и сл., или му одржати слово, односно говор (једно од значења речи слово је управо говор, беседа). Дакле, одржати некоме говор, али о исправном понашању, након неке грешке, пропуста и сл.

Буквица, тј. азбука, води нас до назива за слово б у старословенској азбуци – буки, што је у вези са буквом, по чијој се кори у стара времена писало.

Присутне су и различите варијанте овог израза, уместо буквице, некоме се може (о)читати (ишчитати) бурунтија (тур. писмена наредба, заповест, прекорна порука), катавасија (грч. песма из канона), круне и крунице (бројаница, ниска чија се зрна пребирају при молитви), Аџикуран (Куран), Оченаш, литанија (молитва Богородици), вакела (поука са пребацивањем, укор), левита (приговор, прекор, критика), предика, проповед, читуља и сл. Варијантне форме добро показују да је у питању говор, прекор обично због нарушавања моралних начела.

Као што видимо, прекорити некога, изгрдити га, опоменути или посаветовати често се доводи у везу и са читањем (говорењем) неке молитве, као чина који се састоји из одређених етичких поука или скупа правила.

 

Пише: Слободан Новокмет (уз помоћ Маријане Ђукић)

Оставите коментар