Будући да је један наш познати писац имао лоше искуство с лектором, у смислу да је на својој кожи, то јест на свом примеру, осетио шта значи лоша лекторска интервенција, желели бисмо нешто рећи о ситуацији у којој се то десило. Реч је о употреби несвршеног прилога будући.
Наиме, наш је писац написао отприлике следеће: „Будући искусна домаћица, одмах је приметила да нешто није у реду.“ Лектор није прихватио овакву реченицу. Наравно, реч будући, по пореклу глаголски прилог, чешће се употребљава уз везник да, те тако, заједно с њим, чини везнички израз и има улогу везника за узрок (будући да је искусна домаћица / пошто је искусна домаћица). Међутим, иако мање фреквентна, ни њена самостална употреба српском језику није страна, посебно у књижевности, па тако читамо примере типа: Будући пасионирани припадник тог соја, не могу никада остварити присан контакт с другим читаоцем или Будући дакле снебивљив у свакидашњем и конвенционалном свету, он је смео и оштар у оном што пише или Будући таква, разумљиво је да ми је у приличној мери страна, и тако даље.
Примера је доста. Али, нажалост, примера језичке уштогљености лектора такође има много. Лектор не сме бити противник синонима и безразложно негативно реаговати када аутор испољава лични стил, посебно у лепој књижевности.
Др Марина Николић
Сматрам да лектор мора бранити језичку „математику“ јер у супротном, ако је све могуће прогласити исправним само уколико наведемо довољно примера, онда нам не требају ни лектор ни граматика (и нема смисла било шта проглашавати погрешним). Док се са једне стране куди „насиље над језиком“ спроводи се подједнако „насиље“ пасивним односом према разним променама и новинама.
Треба разликовати ситуације у којима су неки облик или конструкција употребљени, а који су у супротности са граматичким, историјским и често логичким разлозима од оних ситуација где се инсистира на томе да је нешто погрешно, а где за то нема ваљаних ни лингвистичких ни логичких разлога. И једна и друга крајност штете језику, једна га тресе у темељу, а друга га окрућује, сужава, стеже и обезгављује. И према једној и према другој појави треба бити обазрив. Наравно да не треба све проглашавати исправним и оправданим, без обзира на то колико се у језику учесталило и само зато што задовољава комуникативну функцију (многе грешке настају лапсусима или чистим незнањем), а с друге стране не треба ни забрањивати нешто што је сасвим оправдано и што има своје потврде у граматикама и речницима, али је једном „наивном“ лингвистиком проглашено погрешним (као нпр. када речи проглашавамо неподобним зато што један од њихових антонима не одговара основном значењу, „како може пуно хвала када не може празно хвала“ – ово би био један типичан пример „наивне“ лингвистике). У овом случају, у питању је стилска интервенција, пример је граматички и семантички коректан, али је лектору можда зазвучао архаично, поента је да таква интервенција можда и није била неопходна и да ни у ком случају не доприности значајно разумљивости текста.
Meni to „budući domaćica“ zvuči kao građenje srpskih izraza na osnovi engleskih, poput „being housewife“, na primer… Zato bih lično izbegavala da takav sklop koristim.
„пошто је искусна домаћица“, rečenica ne valja, budući da je veznik pošto isključivo vremenski veznik!
„Будући искусна домаћица, одмах је приметила да нешто није у реду“, potpuno ispravna rečenica! Naime, radi se o gl.pril.sadašnjem od glagola biti
Не слажем се са закључком на крају овог написа. Сматрам да неки аутори често без оправдања користе разне синониме, метониме, и сличне термине, а да при томе нимало не доприносе већој јасноћи и бољем разумевању онога о чему пишу.