Реч дана

О имену Немања с поводом

Написао/ла Језикофил

Постављање велелепног споменика Стефану Немањи на Савском тргу у Београду изазвало је буру како позитивних тако и негативних коментара, толико да се у народу често провлачи питање порекла имена Немања, о ком постоје различита, опречна, мишљења.

Милица Грковић се у Речнику личних имена код Срба позива на мишљење Ватрослава Јагића који наводи да је Немања хипокористик попут Ненада и Немира, да је у вези са именом Манислав и да има основу од глагола манити. Мишљења да је име Немања изведено од глагола манити, што значи повећати, јесте и Мате Шимундић, који у Rječniku osobnih imena износи и значење конструкције не + мања; „koji ne povećava“.

Међутим, са тим није сагласан Радосав Бошковић. Да је Немања име хипокористичког карактера, образлаже разлажући име на деривационе чиниоце: Ne-ma-an-jƄ-а, притом објашњавајући:

1) структура не- је први слог неког личног имена које почиње са Не, пре свега од Ненад. То је заправо елемент из друге фазе развитка словенских хипокористика (када се хипокористички наставак додавао окрњеној основи – првом слогу на вокал);

2) структура -м- је деминутивног карактера и то је елемент којим је формиран први и основни хипокористик имена Немања. Елемент суфикс-сугласник добијен је код скраћених имена типа Радо и Драго декомпозицијом крајњег м;

3) структуром -ан- направљен је даљи хипокористик од Нема и други хипокористик имена Немања. Такво -ан- је по пореклу деминутивни суфикс, а по функцији је наставак за мушка имена. Додаје се најчешће хипокористицима на а и о (Bratislav > Braja > Brajan; Jovan > Joša > Jošan);

4) структура Ƅ не прави никаквих потешкоћа јер је то суфикс помоћу којег су добијени и први класични словенски хипокористици (MićƄ, MiljƄ);

5) структура а- је мушки експресивни суфикс којим су у средњем веку често проширивана мушка имена (Dušana < Dušan; Radomna < RadomƄn, итд.).

На тај начин је добијено име Немања које је у средњем веку било веома често. Поред тога што га је носио велики жупан, могло се наћи и дуж јадранске обале, у Грбљу, у Дубровнику, у Задру, у Сењу, на Крку и на Брачу. Данас је ово име код нас једно од фреквентнијих, а спада у групу тзв. прецедентних имена – оних имена у којима видимо оличење храбрости и јунаштва, за шта је свакако заслужан велики жупан Стефан Немања.

Врло важна ствар која нам никако не сме сметнути с ума када говоримо о имену Стефана Немање јесте то да Стефан у конструкцији Стефан Немања није лично име, већ да означава титулу, и, аналогно томе, синоним је за краља или цара. Ову титулу додавало је једанаест владара из лозе Немањића (Стефан Владислав, Стефан Радослав, Стефан Урош I, и др.).

 

Литература:

Бошковић, Р. (2007). Основи упоредне граматике словенских језика. Београд: Чигоја штампа.

Грковић, М. (1977). Речник личних имена код Срба. Београд: „Вук Караџић“.

Šimundić, M. (1988). Rječnik osobnih imena. Zagreb: Nakladni zavod Matice hrvatske.

 

Пише: Мср Душан Стефановић,

Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици

Оставите коментар