пише: мр Владо Ђукановић (лингвиста, оснивач Лексикома)
…да идемо, да се сликујемо: „Qik.com је изврсна платформа за тренутно емитовање и размену ’живих’ видео-записа сачињених фотоапаратом мобилног телефона. На тој локацији ћете уживо гледати снимке чланова Qikа широм света.”
Видео записи сачињени фотоапаратом мобилног телефона!? И српски врапци знају да се видео записи праве камером или видео камером, да се фотоапаратом праве фотографије, а да телефон служи за телефонирање. Знају и врапци, али „видео записи сачињени фотоапаратом мобилног телефона” ипак нису толико ружа бела што је плава к’о зелена трава.
Наиме, у енглеском реч camera означава, да цитирам дефиницију из једног сасвим новог речника енглеског језика, „уређај за снимање слика у форми фотографија, филмова и видео сигнала”. Скромни енглески има једну реч за бар два уређаја, док ми богато разликујемо камеру (оно што слика „живе” слике) и фотоапарат (оно што слика „мртве” слике).
Проблема мање‑више нема када се ради о два физички одвојена уређаја. Тешко да ће се наћи довољно шашав преводилац који ће написати да се за снимање филмова користе „професионални филмски фотоапарати” уместо „професионалне филмске камере”. Данас, међутим, мобилни телефон, као један уређај, може да снима фотографије, као други уређај, или филмове, као трећи уређај. Ова друга два уређаја на енглеском се зову camera. Слично је и са савременим дигиталним фотоапаратима (њихова основна функција је снимање фотографија, а секундарна снимање филмова) и са савременим дигиталним видео камерама (њихова основна функција је снимање филмова, а секундарна снимање фотографија) – платиш један, добијеш два-три.
Из ове, за српски језик помало шизофрене ситуације воде два путића. Тежи путић подразумева интелектуални напор преводиоца да препозна када енглеску реч camera треба превести као „камера”, а када као „фотоапарат”, у чему му обично помаже контекст. Да је преводилац уложио тај напор, уместо „видео записи сачињених фотоапаратом мобилног телефона” написао би „видео записи сачињени камером мобилног телефона“.
Лакши путић подразумева пуштање мозга на отаву, а ту дисциплину највећи број преводилаца воли више него себе – „видео записи сачињени камером мобилног телефона” и „фотографије сачињене камером мобилног телефона”. У овом случају, дакле, филмови би се снимали камером, видео записи камером, а фотографије камером. Претпостављам да ви сада помишљате како бисмо, идући овим лакшим путем, нешто изгубили, како бисмо осиромашили свој језик у коме се разликују камере и фотоапарати. Можда… А можда бисмо га само учинили функционалнијим и прилагодили савременим потребама.
Ипак, од свега је најгори трећи путић, сасвим неочекивани, којим је кренуо несрећни преводилац текста с почетка ове приче, а који је дао „видео записе сачињене фотоапаратом мобилног телефона”. Нажалост, ни та странпутица се не може избећи када се живот одмотава овако брзо како се одмотава последњих пола века и када се језик премотава овако брзо као што се премотава последњих пола века. А ја се надам да ће се она сека обући лепо, па да одемо да се на слици / фотографији / филму / видео-запису, ма чиме да су направљени, рукујемо итд.
трећи путић, у овом контексту, чини ми се, треба НЕОЧЕКИВАН, неодређен облик, а не НЕОЧЕКИВАНИ, како је Ђукановић написао.