пише: др Марина Николић (Институт за српски језик САНУ)
Помињање ПИСА тестирања никог не оставља равнодушним. Да ли због лоших резултата које наши ученици постижу, а што је несумњиви показатељ слабости нашег образовног система, да ли због формулације задатака и начина оцењивања или због проблема око финансирања тог програма и питања његове одрживости, ова је тема увек интересантна српској јавности.
ПИСА (акроним настао од енглеског назива Programme for International Student Assessment) јесте међународни програм процењивања којим се утврђује да ли су ученици који завршавају основну школу усвојили знања и вештине неопходне за наставак школовања, професионални развој и учествовање у цивилном друштву. ПИСА је у овом тренутку највеће међународно истраживање у области образовања, организује се сваке треће године, реализује се од 1997. године, а Србија учествује од 2001. године.
Занимљиво је да се скраћеница ПИСА у српском језику увек користи као граматички непроменљиви додатак уз именицу (акронимски детерминатив), а никада самостално као именица, па тако имамо колокације као што су ПИСА тестирање, ПИСА тестови, ПИСА истраживања, ПИСА задаци. То је вероватно због тога што је ова скраћеница релативно нова у српском језику (не бележе је ни приручници) и семантички је непрозирна. У почетку, било је грешака у употреби, па су тако неки медији преносили да је реч о ПИЗА тестирању, али данас више таквих грешака нема. Дешава се да читамо текстове писане ћирилицом у којима се овај акроним пише латиницом (PISA), за шта нема оправдања, и то сматрамо непотребним оптерећивањем текста.
Све у свему, последњи резултати наших ученика постигнути 2012. године налазе се испод просека. Иако се не морамо слагати око смисла и вредности ПИСА тестирања, чињеница је да су најбољи на тим тестовима оправдали најбоља и највиша места свог образовног система, привредног и технолошког напретка, укупног квалитета живота, не само стандарда и материјалних услова.
